Наука

Помера се датум празновања Светог Симеона Мироточивог

Са благословом Епископа жичког г. Јустина, у складу са древним Студеничким типиком Светога Саве, ове 2015. године братство Манастира Студенице помера прославу ктиторске славе - Преподобног Симеона на беле покладе, у сиропусну недељу 22.(9.) фебруара.

Наводимо извод 35. главе Студеничког типика која говори о померању успомене нашег ктитора Преподобног Симеона пре поста: Глава 35. И ово треба да знате, јер много пута догађа се овај празник у велике постове. Ако буде овај празник у велике постове, то заповедамо да се слави пре поста.

*Рашчитани српскословенски текст и варијанту на савременом српском језику доносимо из превода Томислава Јовановића. Види: Студенички типик, Цароставник манастира Студенице, Београд 1994.
 

Упокојио се др Александар Бирвиш

библиста и бивши потпредседник Библијског друштва у Србији

Александар Бирвиш је рођен у Нишу 1928. г.  У родном граду завршио је основну школу и гимназију. У Београду је дипломирао теологију на Богословском факултету СПЦ (1953) и оријенталистику на Филолошком факултету (1961).

Био је запослен у Рударском институту, “Илустрованој Политици“ и “Интервјуу“; овде је радио првенствено као документариста, али и као допинсик на црквене теме.

Библиста Јохан Марбек прославља осамдесети рођендан

Овај теолог и свештеник скоро тридесет година предавао је старозаветну науку у Грацу

Линц 2.02. 2015. – Аустријски библиста прелат Јохан Марбек прославиће 8. фебруара свој осамдесети рођендан. Марбек је од 1976. до одласка у пензију 2003. држао катедру старозаветних студија на Универзитету у Грацу. Овај библиста је извео многе генерације будућих библијских стручњака. Својим радовима о старозаветним питањима стекао је међународно признање. Поред научних дела, написао је велики број стручних студија по многим старозаветним питањима, као што су молитва, поклоничка путовања у Јерусалим, анђели, као и по питању става Библије према хумору, радовању и смеху. Посебно се ангажовао на дијалогу између Јевреја и хришћана.

Фрагмент Марковог јеванђеља из I века пронађен у маски мумије

Недавно развијена техника открива многе претходно непознате древне документе, од Хомерових књига и личних писама до текстова из Новог Завета. Tекст може бити најстарији примерак јеванђеља који постоји. Фрагмент Марковог јеванђеља који је написан у току првог века, пре 90. године, ускоро ће бити објављен.

Проф. Салих Селимовић: Култ Светог Саве и Срби муслимани

АПСТРАКТ: Растко Немањић, Свети Сава, је најзначајнија личност српске средњовековне државе и културе. Изборио се за аутономију Српске православне цркве, што је пресудно утицало на учвршћивање и очување државности Србије. Као архиепископ српске, цркве утемељио је каноне, а његова „Крмчија“ је била најприхватљивија код словенских православних држава и цркава (Руска, Бугарска). Обављао је и крупне дипломатске задатке, а веома успешно је деловао и као просветитељ. Колико је Свети Сава био значајан за српску цркву, државу и народ, тек се показало после његове релативно ране смрти. Његов изузетан култ није само поштован код православних хришћана, већ и код католика и Јевреја, а посебно домаћих муслимана. Муслимани су веровали у чудотворну и исцелитељску моћ његових моштију у манастиру Милешеви, задужбини краља Владислава Немањића. Клањали су се његовим моштима тражећи лека и духовног мира – иако су били муслимани. По свој прилици, то је био један од главних разлога што је везир Синан-паша наредио да се спале његове мошти на Врачару крај Београда 1594. године. Ипак, култ Светог Саве није тиме био уништен. Напротив, постао је још већи. Деловање Растка, потоњег Саве, Немањића је прешло још за његова живота у легенду.

Епископ славонски Јован: Историја Холокауста у Југославији

 

Културни центар Новог Сада, недаља 25. јануар 2015. године у 19 часова, Трибина младих, Католичка порта 5

Велика нам је част и задовољство да угостимо Његово Преосвештенство Епископа славонског Јована (Ћулибрка) који ће одржати предавање на тему „Историја Холокауста у Југославији“. Неуморан рад на темама везаним за страдање Јевреја и Срба током Другог светског рата као и велики број писаних радова, сврставају владику славонског Јована у најужи круг међународно признатих стручњака из Републике Србије и региона, када се ради о темама Холокауста и геноцида у Југославији за време Другог светског рата.