Наука

Митрополиту Амфилохију уручен почасни докторат Института Светог Сергија у Паризу

На свечаној сједници Института православне теологије Светог Сергеја у Паризу јуче је додијељен почасни докторат „honoris causa“ Митрополиту црногорско-приморском Г. др Амфилохију.

Свечаности су, поред Архиепископа Гаврила Команског, присуствовали и Амбасадори Црне Горе и Републике Србије у Француској Ирена Радовић и Душан Батаковић. Митрополит Амфилохије је одржао предавање: „Црква – источник идентитета човека и свијета – Свијет је створен да постане Црква“.

Осам векова Милешеве: Границе српског простора

Списак пренумераната већ за прву Вукову песмарицу открива широк простор са кога они долазе. Помињу се Будим, Вељун, Вировитица, Вуковар, Карлштат, Шибеник, Пакрац...

Вук је интуитивно на самом почетку свог рада осетио да је тек око петина песама сачувано. Још 1814. године у „предсловију“ своје „Мале простонародне славеносербске песнарице“ он ће рећи: „Ја сам истина онда (1806) имао у памети различнога рода песама, пет пута више а десет јасније него сад...“

Владика Максим посетио гроб Михаила Пупина и Академију Светог Владимира

Манастир Озрен: Други округли сто младих теолога и философа

Под духовним окриљем Светог оца Николаја, на многострадалном Озрену, одржан је други по реду округли сто младих теолога и философа у организацији Православног богословског факултета Свети Василије Острошки из Фоче, у периоду од 1. до 3. 11.2011. године.

Тема овогодишњег округлог стола је била „Имагинација и умјетност у теологији и философији“. Учествовали су млади теолози и философи из Ријеке, Сарајева, Београда, Новог Сада, Бањалуке, Пала, Никшића и Фоче.

Архиепископ охридски г. Јован одбранио докторску дисертацију на Теолошком факултету у Солуну

Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован одбранио је, 31. октобра 2011.године, докторску дисертацију на тему Јединство Цркве и савремени црквени проблеми: упоредно излагање теологије светог Максима Исповедника, на Теолошком факултету Универзитета у Солуну. Седмочлана комисија, састављена од професорâ Хризостома Стамулиса (у својству ментора), Георгија Марцелоса, Димитрија Целенгидиса, Петра Василијадиса, Јована Курембелеа, Стилијана Цобанидиса и Николаја Мангиораса, оценила је рад и одбрану оценом одличан.

Aрхеолошка ризница Беле Паланке

Остаци три гробнице, двадесетак касноантичких гробова,две касноантичке грађевине, остаци два моста - део су археолошког блага на којем почива Бела Паланка, најсиромашнија општина у Србији.

На траси источног крака Коридора 10, након прошлогодишњег открића римског војног пута, на заобилазници око Димитровграда, екипа Републичког завода за заштиту споменика из Београда, открила је код Беле Паланке значајне грађевине из 4. века.