Наука

Ново издање Библије на српском

Свето писмо по по први пут на српском језику доноси девтероканонске, другоканонске књиге које су део Старог Завета. Девтероканонске књиге превели су митрополит Амфилохије и умировљени епископ Атанасије.

Мада би опис „потпуно српско Свето писмо Старог и Новог завета – пуна Библија” могао на први поглед да збуни понеког читаоца и наведе га на погрешне закључке, речима које је употребио умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије да опише најновије издање Светог писма Старог и Новог завета, циљ је да истакну да су први пут на савременом српском језику у састав Библије ушле и девтероканонске, другоканонске књиге.

Академија посвећена Светом Сави и Светосављу одржана у Никшићу

У Никшићу је у петак, 10. јуна у, организацији Голијског сабора културе, одржана академија под називом “Свети Сава и Светосавље“. О личности и дјелу Првог Архиепископа српског говорили су Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, академици Владета Јеротић, Милош Благојевић, Јасмина Грковић – Мејџор, те проф. др Богољуб Шијаковић, др Жарко Лековић и др Будимир Алексић.

Осам векова Милешеве: У знаку Руса

Много шта су Доментијан и Теодосије прећутали о Сави, па би према њима испало да је он по преласку у велики грчки Манастир Ватопед „заборавио“ руски Манастир који га је први примио, а то би било неповољно по Саву, познатог по својој добродетељи за скоро све манастире Свете Горе. Преко Милешеве, добијен је још један детаљ Савиног рада, који сведочи да преласком у Ватопед везе са Русима нису прекидане.

Осам векова Милешеве: Сава као мисионар

Свети Сава стиже као најпогоднија личност, која има начина да савлада све препреке, било да су оне политичке, верске, па чак и војничке природе, што се показало више пута. Савина Житија мало говоре и о његовом раду у земљи, уз ретке помене било чега конкретног. Стога се не може очекивати да саопште више детаља ни о Савином путу код угарског краља. Приликом ове посете Угарској, о којој биографи говоре на особит начин – и која се обично своди само на Савино чудо са грâдом – вероватно је требало решавати положај православних на простору северно од граница српске државе, простор који је само неку деценију раније био у саставу Византије и под управом Цариградске патријаршије. Сад је бригу о њему могла преузети једино српска Архиепископија, пошто је географски гледано најближа овом подручју.

Разговор са антропологом Наталијом Гончаровом

Наталија Гончарова, антрополог, виши научни савјетник на Московском универзитету (Универзитет биологије), гост је наших манастира од 23. до 30. јуна. Вршилаје антрополошку анализу у манастиру Бешка а сада ради у Светоархангелском манастиру на Михољској превлаци код Тивта. За наш Радио говори о својим истраживањима у Црној Гори. /СВЕТИГОРА/

Нова сазнања о почецима високог образовања у Срба

Просвећени Висарион Павловић, Епископ бачки 1731-1756, отворио је 8. септембра 1731. Рождество-Богородичну латинословенску школу у трајању од шест година, а око 1740. и Философско-теолошку Академију – дакле прву српску високу школу.

Проучавања у области историје школства и педагошких идеја често доводе до ревалоризације чињеница које су у одређеним епохама посматране као непобитне. Недавна истраживања проф. др Богољуба Шијаковића, др Александра Раковића и доц. др Владимира Вукашиновића, пружају нов поглед на историјат високошколског образовања у Срба, који омогућава да се његов настанак веже за средину 18. века. На тај начин долазимо до сазнања да се Срби по својим традицијама у области високог образовања могу сврстати у ред најразвијенијих европских народа.