Наука

Православни богословски факултет је одличан избор

О Православном богословском факултету и богословским студијама у Србији за Православље је говорила др Ксенија Кончаревић, редовни професор и продекан за наставу ПБФ, аутор више уџбеника, преводилац и стручњак у области теолингвистике.

Реците нам нешто о историјату и значају ове високошколске установе за нашу Цркву и народ у целини.

— Идеја о оснивању Православног богословског факултета који би деловао у саставу Универзитета први пут је у српској јавности изнета још 1860. године. Први пројекат наставног плана овог факултета утврђен је 1870. године.

Митрополија Црногорско-приморска у Другом свјетском рату

Црна Гора била је 1941. године окупирана од стране италијанске војске. Првих дана окупаторске власти нијесу предузимале нарочите мјере према народу и свештенству у Црној Гори. Издата је била наредба да се сви војници који су се 17. априла 1941. затекли на војној дужности сматрају ратним заробљеницима, и имају бита интернирани. Заузимањем Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија сви су ови војници и официри пуштени на слободу и нијесу интернирани.

Осам векова Милешеве - Околности настанка

Да би се трновски владар одобровољио и краљу Владиславу дао пристанак за пренос Савиних моштију, било је потребно деловање „одозго", што се и десило путем сновиђења. „И те ноћи цар виде страшно виђење због Преосвећенога, неки страшни лик, где му са великом претњом заповеди да даде Преосвећенога ономе који моли да иде у своје отачаство, као што је и раније источни цар Ласкар примио извешће о постављењу Преосвећенога...

Окончано школовање десете генерације матураната Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу

Током седме Недеље по Пасхи (Светих Отаца Првог васељенског сабора) у крагујевачкој Богословији Светог Јована Златоустог одржани су матурски испити за генерацију полазника који су ово богословско училиште уписали школске 2006/2007. године, и то по поново уведеном петоразредном програму. Пред Испитном комисијом којом је председавао изасланик Светог архијерејског синода Српске православне Цркве протојереј ставрофор др Радован Биговић, редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, петнаест ученика који су ове године завршили пети разред, најпре су полагали писмени матурски испит из Светог писма. Свети архијерејски синод је одредио следеће теме:

Деспот Стефан Лазаревић (1389-1427)

Средњовековно раздобље српске историје било је плодно култовима националних светитеља. За Србе је то било време цивилизацијске равнотеже, одавно окарактерисано као златно доба црквено-народне историје. Тада се на првом месту Света Лоза Немањића, потомство Св. Симеона Мироточивог бринуло о напретку како Цркве, тако и државе. Идеал црквено-државне симфоније на тлу Европе средњег века нигде није тако достигнут као у Србији.

Ранохришћанске библиотеке на Западу

Први веродостојни подаци о ранохришћанској библиотечкој традицију у Риму потичу из IV и V века. Најранији наговештај налази се у наредби папе Јулија I (?-352 год.), упућеној свештеницима, да црквено-законске списе не треба да сместе у зграду цивилног суда, него у scrinium sanctum in ecclesia.

Рим је у II веку био важан хришћанско-библиотечки центар, где су се сакупљали хришћански списи из целог Римског царства. Ови списи су касније били преписана за њихово даље ширење међу хришћанском читалачком публиком. Поуздано се зна да су неке римске цркве, у периоду од II до III века, поседовале врло богат библиотечки и архивски фонд. Једино је остала нејасна информација о величина фонда и његовој садржини. За време Диоклецијановог прогона (почетком IV века), извршена је насилна конфискација библиотечког и архивског фонда у римским црквама, који је вероватно по наредби био спаљен.