Наука

Свети Гаврило Рајић - Патријарх српски и свештеномученик (1648-1659)

Национална и црквена историја Срба у првој половини XVII века не може да се ослони на неко обиље извора. Ипак, интерпретације и таквих малобројних вести сасвим су различите код истраживача.

Допринос туркологије и османске филологије био је у томе да донесе један низ статистичких чињеница које се уклапају у главни рам, а да драстично не мењају слику о организацији и структури Српске Правослана Цркве. Вести из српских, руских и западних извора, искоришћене су код српских историчара прве половине XX века, а данашња генерација повесничара само, са више или мање успеха и стила, препричава још тада речено. Патријарх Гаврило Рајић, зван у српским Сказанијима као Гаврило Први, јесте предстојатељ Српске Цркве, који за своје време персонификује сав трагизам српске историје, једног народа без државе, који живи у верски нетрпељивој царевини, на удару западњачког прозелитизма, у тешком геостратешком положају, са мало изгледа на успешну политичку акцију и стицање слободе.

Пет археолошких открића године у Србији

Историјски извори казују да је територија данашње Србије од давнина била повезана са Европом, односно Римским царством. Војни пут који је ишао од Београда (Сингидунум) кроз Виминацијум (код Пожаревца), преко Ниша (Наисус), Софије (Сердица) и Једрена (Хадријанополис) све до Цариграда, био је спојен са Игнатијевим путем (Виа егнатиа) преко долине Вардара. Крај путева се живело, подизани су градови, а у њима палате.

Откривене иконе из трећег века

Папска Комисија за свештену археологију, која је одговорна за очување древних гробница и других предмета материјалне културе, недавно је јавности представила крипту из трећег века која је припадала римској породици Аурелија.

Рафаела Ђулијани, археолог Комисије, каже да је на сликама које су пронађене у овој крипти представљен живот породице Аурелија и да се из њих може закључити да се радило о имућној породици у чијем су власништву биле многе виле. Сцене су надахнуте Хомеровим песмама, нарочито причом о Одисеју.

Скуп о утицају Цркве на друштвени развој и економију

У Београду је, у организацији Хришћанског културног центра, а под покровитељством Министарства економије и регионалног развоја Владе Републике Србије, 24. јуна ове године одржана конференција „Економија и религија. Регионални развој и верски туризам“.

Слово о језику

Чувајте, чеда моја мила, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу? - почетне су речи тобожњег завештања Стефана Немање своме роду. Ово је заблуда која се већ више од деценије провлачи у нашој средини, а поновљена је недавно, парафразирано, и у једном чланку о туђицама на странама „Политике”. Мада звуче немањићки, одишу патином и носе лепу поруку, ове речи нису Немањине, већ потичу из пера савременог публицисте Милета Медића и требало би да на то обрате пажњу поготово они који се професионално баве језиком.

У Турској пронађен гроб апостола Филипа

Екипа италијанског археолога на челу са Франческом д'Андријом пронашла је у Памукалеу, античком граду Хијераполису у западној Турској гроб Светог Филипа, једног од 12 Христових апостола, преноси данас агенција Анадолија.

"Већ годинама трагамо за гробом Светог Филипа (...) Коначно смо га пронашли у рушевинама једне цркве коју смо пре месец дана ископали", објашњава архелог Д' Андрија, који већ више година ради на овом локалитету у Турској.