Наука

Митрополит волоколамски Иларион Алфејев на Православном богословском факултету

Седми васељенски сабор о иконама

Седми Васељенски Сабор сазвао је цар Константин VI и мајка му царица Ирина. Сабор је одржан у Никеји (где и Први Васељенски Сабор 325), у Витинији, у Малој Азији а против иконобораца. Председавајући сабора је био цариградски патријарх Тарасије. Цар и царица нису лично били присутни на свим саборским седницама, већ на крају су били на последњој седници и потписали су све саборске одлуке. Сабор је одржан у митрополијском храму Свете Софије у Никеји од 24. септембра до 23. октобра 787. године.

Свете иконе (слике) биле су у Цркви одувек поштоване, али Црква све до овог времена није била (јер то није било до тада ни потребно) званично дефинисала и формулисала изричито учење о томе. Почев од 726. до 843. године било је у Цркви, особито на Истоку много оних који су, нажалост, оспоравали значај и употребу икона у Цркви. Особито су се у томе истицали неки византијски цареви (цар Лав III Исавријанац (717-741), Константин V Копроним (741-775), Лав V Јерменин и други) као и поједини епископи (Константин Николијски у Фригији, Тома Клавдиопољски, Теодосије Ефески).

Први доктор наука - ученик Цетињске Богословије

На Одсеку за социологију Факултета политичких наука Универзитета у Бањи Луци, у понедељак, 21. фебруара 2011. године, свештеник мр Никола Гаврић одбранио је са највишом оценом докторску тезу под насловом Друштвена мисао Ивана А. Иљина. Комисију за оцену докторске тезе сачињавали су проф. др Брацо Ковачевић, председник Комисије, академик др Војислав Становчић, ментор и проф. др Зоран Милошевић. Ово је уједно и прва докторска теза одбрањена на Факултету политичких наука у Бања Луци.

Конференција у Нишу: У сусрет великом јубилеју

Сарадник Епархије средњоевропске докторирао на Хумболтовом Универзитету у Берлину

Одговорни уредник Информативне службе и потпредседник Епархијског савета и Епархијског управног одбора Епархије средњоевропске, Тихомир Поповић, докторирао је у петак, 28. јануара, на трећем одељењу Филозофског факултета Хумболт-Универзитета у Берлину.

Хербаријум Београдског универзитета слави 150 година

Хербаријум Универзитета у Београду, смештен при Институту за ботанику и ботаничку башту "Јевремовац", који садржи више од 180.000 биљака, ових дана обележава 150 година постојања.