Наука

"Канон Милутина Миланковића” у САНУ

Изложба под називом "Канон Милутина Миланковића", у част нашег чувеног научника, отворена је у здању Српске академије наука и уметности.

Председник Српске академија наука и уметности, Никола Хајдин је, у присуству министра културе Небојше Брадића и угледних гостију из иностранства, отворио изложбу "Канон Милутина Миланковића". Ово је изложба о једном од највећих српских научника, чије име се све чешће помиње у научним расправама широм света. "Ове године се навршава 130. година од рођења Миланковића и ова изложба је посвећена човеку који је напустио каријеру успешног инжењера у Бечу да би се у Београду посветио небеској механици и открио тајну ледених доба", кога НАСА убраја у десетак дивова науке о Земљи", рекао је Хајдин.

Савиндан на Богословском факултету у Београду

Распоредбогослужења у капели Светог Јована Богослова на Православном богословскомфакултету Универзитета у Београду

САВИНДАН 2009.

• 26. јануар 2009. године, 19 часова - празнично бденије

• 27. јануар 2009. године, 8,30 часова - Света Архијерејска Литургија

Извор: Православни богословски факултет Универзитета у Београду

Стогодишњица Анексије Босне и Херцеговине

Поводом обележавања стогодишњице Анексије Босне и Херцеговине, КУД ''Жарко Зрењанин'' и Огранак Вукове задужбине организовали су у недељу, 28.12.2008. године у Баваништу округли сто на тему ''Анексија?''

Публика из Београда, Земуна, Ковина, Панчева и Баваништа, с пажњом је пратила излагања проф. др Ненада Љубинковића, проф. др Мирјане Дрндарски, проф. др Милоја Пршића, проф. др Милорада П. Радусиновића и академика, пук. Радета Рајића. Анексиона криза осветљена је из историјског, етнолошког, етичког и војно - стратешког угла, а већина учесника указала је на паралелу са данашњим тренутком. Зборник радова биће објављен до краја јануара 2009 године.

Вера Секулић

Пола века од смрти великана науке Милутина Миланковића

Пола века од смрти нашег научника светског гласа, академика Милутина Миланковића, биће обележено сутра, 12. децембра, пригодним скупом на Грађевинском факултету у Београду, најавило је Удружење грађана које носи његово имe.

О лику и делу великана науке 20. века, грађевинског инжењера, доктора техничких наука, академика, професора Београдског универзитета, потпредседник Српске академије наука и уметности, научника који је математички објаснио настанак ледених доба, творца нове методологије у климатологији, аутор најпрецизнијег астрономског календара и неимара многих значајних грађевинских објеката у свету и Србији, говориће академик Милева Првановић, проф. др Драгослав Шумарац, проф. др Зоран Стевановић, др Александар Трифони и др Велибор Шотра.

Михајло Пупин, српски научник светског имена

Данас се навршава 154 године од рођења Михајла Пупина, српског научника који је светску славу стекао проналаском "Пупинових калемова" који су омогућили пренос електричних сигнала на велике даљине.

Подстакнут анексијом Босне и Херцеговине од Аустро-Угараске Пупин је почео политички ангажман и од тада је, ослањајући се на ауторитет светски угледног научника, бранио српске интересе. Од 1911. године био је и српски генерални конзул у Њујорку. Био је и одличан популаризатор науке, док је за аутобиографско дело "Са пашњака до научењака" 1924. године добио је Пулицерову награду за књижевност.

Књига о српској средњовековној баштини

У Српској академији наука и уметности (САНУ) представљено је истраживачко дело академика Михаила Валтровића и архитекте Драгутина Милутиновића. Материјал о српским средњовековним споменицима, углавном црквама и манастирима, направљен у периоду између 1871. до 1884. године, објављен је после 150 година.