Наука

Европа топлија од остатка света

Просечна температура ваздуха у Европи расте брже од светског просека, тако да владе европских земаља морају да повећају улагања у прилагођавање климатским променама.

У извештају Европске агенције за животну средину се наводи да глобално загревање највише угрожава европске планине, обалу, Средоземље и Арктик. Регион Средоземља ће постати још сувљи, а север континента влажнији, показала је најновија студија објављена у Ослу.

"Просечна температура ваздуха у свету је у односу на ниво пре индустријске револуције порасла готово 0,8 степени Целзијуса, а у Европи и северној Земљиној хемисфери још више", наведено је у истраживању, уз податак да се температура у Европи повећала за један степен Целзијуса.

Уколико се наставе садашњи трендови, север Европе ће до краја овог века имати још више падавина него раније, док ће се у региону Средоземља повећати површина пустињских предела.

Акцелератор ће морати да чека до пролећа

Европска организација за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) саопштила је да ће морати да се чека до пролећа да се поново пусти у погон највећи акцелератор честица на свету због потребних оправки и редовног зимског затварања.

Портпарол ЦЕРН-а Џејмс Жилис рекао је да поправке на уређају неће моћи да буду завршене пре предвиђеног зимског затварања у новембру.

Највећи разбијач миличестица хадрона, који је требало да послужи за сложени научни експеримент симулирања Великог праска, већ два пута се теже кварио и при последњем квару речено је да неће моћи да се користи најмање два месеца.

Допринос СПЦ јавној расправи о Предлогу закона о заштити података о личности

Одговарајућина позив заинтересованим институцијама нашег друштва да се укључе у плоднудебату о Предлогу закона о заштити података о личности, Центар за проучавање и употребу савремених технологија при Архиепископији београдско-карловачкој даје на увид јавности стручни извештај урађен од странесвог правног тима из области електронске приватности.

Извештај Центра на 10 страна А4 PDF формата, са конкретним решењима, изменама и допунама чланова Предлога закона, можете преузети ОВДЕ.

Два века од оснивања Велике школе, претече Универзитета

Сутра се навршавају два века како је беседом "О дужном почитанију к наукама" Доситеј Обрадовић отворио врата полазницима Велике школе, првој те врсте у Србији, која је представљала претечу данашњег Универзитета у Београду.

Међу првим ђацима који су тог 1. септембра по старом календару, 13. по новом, ушли у клупе Велике школе били су син Карађорђев, Алекса Карађорђевић, Вук Караџић, Милан и Иван Стојковић, Николче Карапанџић, Милосав Здравковић, Макса Ранковић, Милоје Божић, Јовица Миловановић и други, углавном синови устаника, а касније познате личности кнежевине Србије, изјавила је Тањугу управница Задужбине "Доситеј Обрадовић" Мирјана Драгаш.

Јубилеј на Православном богословском факултету Универзитета у Београду

Православни богословски факултет обележиће сутра 88. годишњицу прве седнице одржане у ректорату Београдског универзитеа у Капетан Мишином задању којом је озваничен рад те високе образовне институције Српске православне цркве.

Ова значајни датум биће обележен окупљањем на богослужењу у капели Светог Јована Богослова а потом и свечаношћу којој ће присуствовати професори, студенти и сви запослени факултета који је као члан Универзитета у Београду прихватио европске стандарде организовања наставе.

Историјат Православног богословског факултета Универзитета у Београду

Крајем деветанестог века (1899) приступило се реформи Велике Школе и отварању Универзитета. Нарочита комисија за израду пројекта Универзитета поред разних других извештаја добила је и мишљење о Богословском факултету архимандрита Нићифора Дучића. Архимандрит Дучић решио је тим извештајем дилему да ли оснивати Богословски факултет или Духовну академију, али је у пракси било много теже спровести. Пре формирања Факултета, Срби су после завршене средње богословске школе углавном школовали у руским духовним академијама - Кијевској и Московској, али се одлазило и у богословску школу Васељенске Патријаршије на Халки код Цариграда, у Атину, Черновице и на старокатолички факултет у Берну...

Законом о Универзитету 27. фебруара 1905.г. Универзитет сачињавају пет факултета и то: богословски, философски, правнички, медицински и технички. Нажалост, Богословски факултет, је основан тек 6. септембра 1920.г. када је на седници Савета Богословског факултета у канцеларији Ректората Београдског Универзитета којој је председавао најстарији по годинама живота и по годинама службе Александар Павловић Доброклонски контрактуални редовни професор Опште Историје Цркве за првог декана изабран прота Стеван М. Димитријевић. Прва брига новог декана била је у коју зграду сместити факултет (прва наменска зграда за Богословски факултет зидана је данашња зграда Факултета усељена школске 1995/96. године). Факултет је свечано отворен 20. децембра 1920.г.