Свети цар Константин Велики у ликовном памћењу Срба

Свети цар Константин Велики у ликовном памћењу Срба - Пожаревац, Градска галерија /католог pdf/

- Изложба већ одавно познатог и добро профилисаног и врло вештог уметника са јаком излагачком традицијом, не само на просторима Србије, већ и ван њених граница, у Градској галерији са четрдесет одабраних графика показује уметнички низ потекао из унутрашњости хришћанских цркава, како источних, тако и из западних. Значај цара Константина је показан фрескописањем његовог лика у хришћанским црквама, које је графикама високе уметничке и духовне димензије представио Вељко Михајловић, академски сликар на својој 157. изложби управо у Пожаревцу, истакао је на отварању Дејан Црнчевић, дипломирани историчар уметности.

- У години у којој се обележава 17 векова од доношења Миланског едикта, одабрани примери из српског ликовног наслеђа у распону од око 1300. године до средине 18. века сведоче о живом сећању на Светог цара Константина, његову мајку Јелену и обретење Часног крста. Из колоплета других зидних слика ову тему је издвојио, у графичке листове преточио и златастим искричењем нагласио сликар Вељко Михајловић, пише Светлана Пејић.

- Када је хришћанство добило своју визију, оно је то чинило писаном речју, али, један од упечатљивих видова представе света у које хришћанство верује  јесте његова уметност, посебно иконографија. Интересантна је чињеница да хришћани у време гоњења, најкрвавијих страдања, никада нису тако представљали своје мучеништво, што би, иначе, данас, сви учинили. Хришћанство је представљало свет и историју из једне перспективе не страдања, не заборављајући аутентичност историје, него из перспективе будућег Царства, прослављенога историјскога хода, будућег Царства када неће бити страдања и када ће бити света каквог  је Бог зажелео. То приказује сва православна иконографија. Имамо прилике да се и вечерас осведочимо једним оваквим виђењем кроз икону таквог света коме се надамо, коме стремимо, кога желимо у заједници са Господом, рекао је Епископ браничевски Игњатије и прогласио изложбу отвореном.

Зорица Зец