Свети Стефан и Јелена (Штиљановић)

Деспот српски, родом из села Бољевићи код Вирпазара, у Црмници. Управљао је српским народом у веома тешким временима, прво као кнез паштровски, а потом сремски. Праведник Божји и родољуб, овај дивни кнез може се упоредити са Светим Александром Невским или Светим Јованом Владимиром.

Упокојио се почетком XVI века. На његовом гробу се ноћу пројављивала светлост, по којој су му пронађене мошти. Мошти су му дуго почивале у манастиру Шишатовац на Фрушкој гори, па су пренете у Београд, у Саборну цркву, поред моштију Светог кнеза Лазара, где се и сада налазе.

Његова жена Јелена, видећи нетљене мошти свога мужа и чуда која су се од њих догађала, замонаши се и предаде подвигу до смрти.

Свете мошти овог знаменитог светитеља из рода српског почивају у београдском Саброним храму од 1942. године, када су пред усташком најездом пренете из фрушкогорског манастира Шишатовац. Од тада до данас, молитвени спомен овог угодника Божијег одржава се у Саборној цркви редовно сваког уторка читањем акатиста.