Господ ће се према нама понашати онако како се ми понашамо према својим ближњим
У недјељу, 24. августа 2014. године, у цркви Светих апостола Пeтра и Павла послије Литургије и причешћа вјреника јереј Никола Скопљак је одржао пригодну бесједу у којој је подсјетио на еванђелску причу о праштању, о цару и немилосрдном слузи.
"Господ Исус Христос је по вољи Оца свог небеског, сишао са неба на земљу. Оваплотио се од Духа Светог и Марије Дјеве, и постао човjек или боље рећи Богочовjек. Дошао је да човjека палог у каљугу гријеха ишчупа из ње; да га опере и очисти, путем искреног покајања од гријеха, да га просвети и препороди; да га благодаћу Духа Светога поново учини сином Божијим, да постане насљедник царства Божијег. Дошао је и донио људима нову науку – покајања и очишћења од свих безакоња; дошао је да учи неуке, спасава и подиже посрнуле; да лијечи болесне, тјеши ожалошћене; једном ријечју да путем своје науке божанске и спасоносне – људе позове на спасење од сваког зла и сједињење са Богом љубави и сваког добра. Ту своју науку, Христос је највише људима преносио у поучним причама са актуелним друштвеним темама. Такву једну причу Христову, забиљежио је свети јеванђелист Матеј. Прича је о цару и немилосрдном слузи."
"У овој Христовој причи, упоређује се царство Божије са царем, који је ријешио да се обрачуна са својим слугама. Доведоше му једног дужника, који му бјеше дужан десет хиљада таланата. Огроман дуг, тако да дужник није имао могућности да тај и толики дуг врати. Дужник куца на врата милосрђа свог господара, паде, клањајући се господару, и рече: "Причекај ме, и све ћу ти платити" (Мт.28,26). Милостиви господар знајући да овај дужник није у стању уопште да врати дуг, а имајући срце испуњено милосрђем, сажали се на свога дужника, "пусти га и дуг опрости му".
"Но, овај незахвални дужник великог дуга, срете свог дужника, који му је дуговао у односу на његов дуг од десет хиљада таланата, једну незнатну суму новаца – само сто гроша и умјесто да опрости и он ових сто гроша, он незахвалан и немилосрдан "ухвати свог дужника и стаде давити", да би натјерао овог дужника да дуг одмах врати. "Причекај ме, и све ћу ти платити, моли овај. Но овај не хтједе, него га одведе и баци у тамницу"."
"Ова прича је врло поучна за наш живот и међусобни однос нас људи у свом земаљском животу. Бог је извор љубави и милосрђа. Створио нас је из превелике љубави; из те љубави послао је и Сина свога да људе ослободи од дугова – гријеха. Ми смо људи врло често незахвални према Богу – велики смо грешници и дужници. Он о нама брине, промишља; даје нам све из своје неисцрпне ризнице добара, све што је потребно за одржавање нашег живота. Брине о нашој души и њеном спасењу. Преко нашег анђела хранитеља, чува нас и брани од сваког зла и безакоња. Све добро што имамо од Бога је; и све је Божија својина; а оно што је у нама грешно – то је наше власништво. Да ли смо благодарни и захвални Богу, за сва добра која нам безгранично даје? Ми смо незахвални. Примамо Божије дарове као да је то наша лична заслуга, а не израз великог Божијег милосрђа и његове љубави. Непрестано падамо у гријех, и тиме наш дуг према Богу стално расте. Многима је то постала навика, гомилати свој дуг према Богу, без жеље и труда да се почне, мало по мало, макар да враћа понешто од нашег дуга; да би једног дана, благодаћу Божијом, почели редовно и ревносно да одужујемо свој дуг. Наш милостиви Отац небески је поред велике љубави, коју нам указује, и дуготрпељив и многомилостив. Он нас за наше преступе не кажњава ни одмах нити у оној мјери колико ми својим порочним животом заслужујемо. Он нама продужује вријеме за отплату нашег дуга, јер жели и чека да се ми покајемо; када види да се ми искрено кајемо, он нам опрашта наше дугове; чак нам и сам помаже да смогнемо снаге за отплату свога греховног дуга."
"Господ је према нама и сувише милостив. Да ли ми узвраћамо том мјером брату своме? Он нам опрашта. Да ли ми опраштамо своме брату незнатан, мали дуг – обичну људску увреду? Господар услиши молбу свом дужнику; опрости му велики дуг. Овај, пак баци у тамницу свог дужника за једну маленкост – за сто гроша. Зато га господар прекори: "Зли слуго! Сав дуг онај опростих теби, јер си ме молио. Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах? И разгњеви се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој" (Мт.18,32–34)."
"Ево корисне опомене за све нас. По нашим усрдним покајничким молбама Господ нам опрашта наше дугове – гријехове, те с пуним правом очекује да и ми опраштамо увреду брату своме. Знамо да је царство Божије, царство љубави и милосрђа“, бесједио је отац Никола.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка