Почетак Великогоспојинског поста

Данас у нашој Цветој Цркви почиње Великогоспојински пост који траје до 28. aвгуста, до празника Успења Пресвете Богородице.

Пост је уздржање, добровољно самоограничавање у храни, разоноди, општењу са светом, пост је израз захвалности Богу за велику искупитељску жртву на Крсту, коју је принео за нас сам Син Божји, Господ наш Исус Христос.

Присетите се душевног стања после обилног оброка, кад се по целом телу разлива лењост и раслабљеност, глава постаје тешка, свест отупљује, а у души се зачињу телесни животињски инстинкти… Како ту могу да нам падну на памет мисли о Богу, покајању или о молитви? Презасићено тело постаје потпуни господар човека и отвара врата многобројним нечистим страстима.

Пост је најмоћније оружје против робовања телу, које војује против нас, то је Богом дарована могућност ослобађања духовног бића човека кроз ограничавање телесног.

О посту као о једном од средстава за спасење душе сведочи нам Свето Писмо. Када је Господ због греха грађана Ниневије осудио тај град на уништење, слично Содому и Гомору и послао им пророка Јону да их обавести о томе, цар Ниневије „
…уста са својега пријестола и скиде са себе своје одијело, и обуче се у костријет, и сједе у пепео, и прогласи се, и каза се по Ниневији по заповијести царевој и кнезова његовијех говорећи: људи и стока, …да не окусе ништа …нити да пију воде и да призивају Бога јако, и да се врати сваки са свога злога пута… Ко зна, еда се поврати и раскаје Бог и поврати се од љутога гњева својега, те не изгинемо. И Бог видје дјела њихова, где се вратише са злога пута својега, и раскаја се Бог ода зла које рече да им учини, и не учини (Књ. пр. Јоне 4, 6-10).

На овом примеру се види да пост као израз покајања и жалости због учињених грехова, отклања код покајника гнев Божји.Међутим, пост није само израз покајања и искупитељска жртва због греха.Ево, шта о посту каже преподобни Јован Лествичник:

„Пост је принуда коју вршимо над природом и лишавање грла насладе на коју је навикло, гашење пламена телесне пожуде, очишћење молитве, светилник душе, стражар ума, спас од огрубелости, олакшица сна, здравље тела, виновник бестрашћа, отпуштење грехова, врата и блаженство Раја“ (Лествица, Поука 14).
Уопштавајући горе наведено, може се извести закључак: пост је једно од најважнијих средстава за спасење душе. При томе суштина поста није у томе да не једемо одређену врсту хране. Ако не једете месо, а сатима седите испред телевизора, то није пост. Ако ви за време поста идете у позориште, на концерте и друге установе за забаву – то није пост.

Ако ви сами, уздржавајући се од мрсне хране (месне и млечне хране) и разонода, ипак осуђујете друге за њихов „немаран“ живот – то тим пре није пост.

Пост је уздржање од свега, што може да се испречи између вас и Бога. За време поста Хришћани се уздржавају од интимног брачног живота, пост је повлачење у своју унутрашњост и обитавање тамо само са Господом, то је време самоанализе, пажљиве ретроспективе свога живота, период најактивнијег духовног рада на исправљању својих недостатака, искорењивању страсти, очишћењу тела и духа.
За време поста Хришћанин треба више пажње и времена да посвети одлажењу у цркву, личној молитви, помагању ближњима и чињењу дела милосрђа.

Неки Свети Оци кажу за пост и молитве да су два крила, која узносе хришћанску душу на небо. Црква је установила цео систем постова, чије држање од стране Хришћанина доприноси његовом успешном савладавању духовних подвига, усавршавању душе и задобијању божанске благодати Светога Духа.

Постови се деле на једнодневне и вишедневне.

Једнодневни постови су среда и петак у току године, са изузетком периода од Божића до Крстовдана, Светле седмице и „трапавих“ седмица. Осим тога једнодневни постови су: Крстовдан, уочи Богојављења, Усековање главе светог Јована Крститеља – 29. августа/11. септембра, као и Вoздвижење Часног Крста – Крстовдан (14/27. септембра).

Вишедневни постови су: Велики пост и Страсна седмица о Васкрсу, Петровски пост, Великогоспојински пост и Божићни пост.

Постови се разликују по степену строгости: строги пост – дозвољено је узимање само биљне хране (поврће и воће) на води; мање строг пост – дозвољена је и употреба уља, а недељом и празником – риба.

Многи се питају: Како да не једемо месо? Па како ћемо имати снаге да радимо или било шта да предузмемо?

Хтели бисмо само да напоменемо да су најјаче животиње на земљи – слон, бик и биво – травоједи, и да месо уопште не једу.

Исто тако и човек, за време поста не само да не губи физичку снагу и радну способност, већ због очишћења орзанизма од отрова и вишка беланчевина осећа већу лакоћу у целом телом, његова физичка снага и умна активност се знатно повећавају.

Још раније смо писали о томе да Бог није заповедио човеку да ради ништа што му не би било од користи. У данашње време многи лекари наглашавају да пост позитивно делује на цео организам, док неки, чак, признају и да је систем православних постова у ствари оптимални режим исхране.

За труднице, старе и болесне типик предвиђа неке олакшице у посту. Треба знати да су типиком ослобођени људи који су на путу и принуђени су да се хране храном коју могу да набаве на путу (то се односи и на људе у болницама, затворима и на оне који су принуђени да оброк узимају на послу, а немају могућности да са собом понесу посну храну).

Сви остали дужни су да се придржавају прописаних правила поста у складу са типиком и благословом духовника.

(одломак из књиге „Црквени живот за почетнике“,
протојереј Александар Торик, Светигора, 2000)

Извор: Покровска црква, Архиепископија београдско-карловачка