Света мученица Агнија

Света мученица Агнија у Риму од хришћанских родитеља рођена и васпитана. У тринаестој години свога живота она привременом смрћу стече вечна блага, и обрете бесконачни живот, јер возљуби јединог Животодавца и из детињства се приви уз Њега. Млада беше по годинама, но стара савршеним разумом; млада телом, но мудрост беше седина душе њезине; дивна лицем, но дивнија вером. Рањена љубављу слаткога Исуса, рођеног од чисте Дјеве, она се девством својим уневести Њему. И осим Њега није хтела никога другога имати за заручника. Високородна и лепа, она лепотом својом занесе очи и срце сина градског епарха Симфронија. Јер кад се једном враћала из женске школе, он је виде, и заљуби се у њу. Онда се распита за њу, и дознаде дом родитеља њених, па јој стаде слати многе поклоне. А обећаваше јој још и веће, молећи је да пристане да се уда за њега.

Света пак Ангија одбациваше те поклоне као ђубре, не сматрајући их ни у шта. И изјави да је она заручена бољем женику, од кога има веће и скупоценије поклоне. Заручена Њему, она не може да Га напусти и изневери своју љубав према Њему и веру у Њега. Но младић биваше из дана у дан све заљубљенији у њу, и говораше како је угледнији и богатији од других високородних младића. И мислећи да девојка жели од њега веће и скупоценије поклоне од оних првих, он накупова дивно драго камење и бисер, и скупоцене хаљине, и однесе јој све то сам. И мољаше је, и сам лично и преко пријатеља и суседа, да никога не претпостави њему, знајући његово високородство и богатство и куће и имања. И она ће бити господарица над свим тим, ако пристане да му буде супруга.

Тада му светитељка стаде отворено говорити: Иди, од мене, потпаљивачу греховног огња, страсни љубитељу нечистоте, и храно припремљена вечној смрти! Отступи од мене, јер те је претекао други љубитељ, који ми несравњено веће наките подари, и прстеном ме вере своје заручи. Ти се не можеш упоредити са Њим ни по роду, ни по достојанству. Он ме украси духовним накитом; десницу моју и врат мој окити драгим камењем; на уши ми метну минђуше од неисказано скупоценог бисера; опаса ме блиставим бисерјем, и стави ми знак на лице, да никог другог не бих заволела више од Њега. Он ме обуче у златоткане хаљине, и окити ме безбројним ђерданима. Па ми још показа и неизразиво скупоцену ризницу, ако одржим веру у Њега. Стога не могу ни да погледам на кога другог, да не бих осрамотила првог љубитеља мог. Нити могу да оставим Њега, са којим сам чврсто везана везом љубави. Његово је благородство најузвишеније, Његова моћ најјача, Његова лепота најлепша, Његова љубав најслађа, превазилазећи сваку благодат. Он ми је већ спремио дворац; Његов глас ми је сладак; уста Његова капљу медом и млеком; Његовим чистим загрљајима сам искрено предана; тело се Његово већ сједини са мојим, и крв Његова украси лице моје. Његова је Мајка - Дјева, а Отац Његов не позна жене. Њему Анђели служе; сунце и месец се диве лепоти Његовој; на Његову заповест мртви васкрсавају; од Његовог се додира болесни исцељују; Његово се богатство никада не смањује, и Његове ризнице не испражњују. Њему сам јединоме верна; и Њему свесрдно поверавам себе. И када имам Њега за мужа, ја остајем девицом. Љубећи Њега, ја сам непорочна. Додирујући Њега, чиста сам. Нити се у том браку рађају деца. Ту је порођај без болова; и плод се сваког дана умножава.

Када то чу од ње онај безумни младић, обузе га још ненаситија љубав према њој. И болујући срцем од љубави, тужан и кукаван он се тешко разболе. Лежећи на постељи, он дубоко уздисаше, и лекарима би јасно од чега болује. А кад отац сазнаде за разлог његове болести, одмах посла девојци и њеним родитељима поруку да жели девојку заручити за свога сина. А она, као и први пут, одби, говорећи: Нипошто се нећу одрећи свога првобитног Заручника. - Љут због одбијаља, епарх се брижљиво етаде распитивати, ко је тај што хоће да се упореди са његовим сином и да дом његов омаловажи. Тада неко од присутних рече како је Агнија од детињства хришћанка, и како је хришћанским мађијама толико опчињена, да Христа, кога хришћани сматрају за Бога, она сматра за свог Заручника. Чувши то, епарх се обрадова, пошто ју је, као судија, могао извести на суд због ружења њихових богова, А надао се да ћe силом власти своје наговорити девојку да пристане на брак са његовим сином.

Епарх посла своје слуге да Агнију доведу на суд. А када она претстаде безбожном суду, епарх најпре покуша ласкањем, па онда претњама и приморавањем да је одврати од Христа и од девствености обећане Христу. Али се девица Христова не даде ни ласкама завести, ни претњама уплашити него јуначна духом она се и претњама и ласкама потсмеваше. Видећи такво јунаштво у девојке, епарх Симфроније обрати се њеним родитељима, и дуго с њима разговараше о заручењу кћери њихове за сина његовог. А пошто су били високог порекла, није им смео чинити никакво насиље, него им је саветовао да своју кћер на сваки начин наговоре на брак. Они пак то одбијаху, говорећи: Епарше, ми нећемо успети да је наговоримо, јер од детињства знамо њену одлуку; она се нипошто неће одрећи ње, нити одустати од своје намере.

Тада епарх понова изведе девицу на суд. И много јој говораше о љубави телесној и браку. А када никакве ласкаве и заводљиве речи не помогоше, он јој најзад рече: Од двога бирај једно: или брак са мојим сином, или, ако хоћеш да сачуваш своје девство, посвети себе на доживотну службу богињи Вести, јер она такве девице тражи. На то блажена Агнија одговори: Када сам сина твог, - иако махнитом похотом понесен, ипак је жив човек - презрела, презрела човека који има разум који чује, види, ходи, и може уживати блага овога света, и ја не могу Христа мога ради ни да га погледам, онда утолико пре не могу поштовати глувог и немог, и мртвог и бесмисленог идола. И ја, да не бих увредила свемогућег Бога, нећу главу своју прикло нити мртвоме камену. Насигурно знам да нема другог Бога осим онога који створи небо и земљу Сином својим, Господом нашим Исусом Христом, који се нас ради оваплотио, пострадао и погребен био, и у трећи дан васкрсао, и који сада на небу царује бесконачним царством. Ја Њему служим и Њему се клањам као истинитом и живом Богу, а твоју глупу богињу, и све ваше погане богове проклињем.

Чувши то, епарх Симфроније рече: Штедим твоју младост, те ти опраштам хуле што изрече против наших богова. Праштам ти, јер видим да имаш незрео разум. Поштеди дакле и ти себе саму, и не разљућуј богове. - А света Агнија одговори: Пошто младост моју, као глупаву, сматраш низашта, и држиш да мени треба нека милост од тебе, знај дакле, да вера није у годинама и узрасту тела, него у разуму. И свемогући Бог хвали памет, а не године; и ужива у разуму, а не у годинама. А твоје богове, које не желиш да разгневљујемо, остави, нека се сами љуте на мене, нека сами говоре, нека ми сами они нареде да им одам поштовање и да им се поклоним. - Епарх рече: Од овога изабери једно за себе: или са другим девојкама, на похвалу дома твога, принеси жртву богињи Вести, или ћеш на вечну срамоту рода твог, отићи у јавну кућу к бестидним женама.

Тада му света Агнија смело одговори: Када би знао ко је Бог мој, не би говорио такве ствари. A ja, видећи силу Господа мог Исуса Христа, ни у шта не сматрам твоје претње, и чврсто се надам, да и боговима твојим нећу принети жртву, и девство ћу своје сачувати чисто и нерастљено, јер имам чувара тела мог - Анђела Божјег. А Господ мој Исус Христос, Јединородни Син Божји, кога ти не знаш, Он ми је тврђава необорива, стражар неуспављив, и стални заштитник. Није Он као твоји богови, који су, или од бакра од кога се праве котлови за потребе људске, или од камена којим се путеви калдрмишу. Божанство пак не обитава у камењу, него My je небо престо; не обитава у бакру или којој другој скупоценој ствари, него у вишњем царству; и Њега слави и клања My се свако створење. А ти, и они слични теби, ако се од идолопоклонства не обратиш истинитоме Богу, онда ћеш се заједно са боговима твојим, који се у огњу кују и у огњу растапају, мучити у вечном огњу.

Епарх се силно разјари, и нареди да светитељку обнаже, и тако нагу воде у јавну кућу. А бирову нареди да успут виче: Непобожна девојка Агнија, која је богове ружила, води се као блудница у јавну кућу! - А када свету девицу обнажише, да би је осрамотили, Бог, у кога се она уздала, не остави је нити допусти да невеста његова буде постиђена и исмејана, него тог тренутка учини те јој коса на глави толико порасте да јој као најбоља хаљина покри цело тело, и нико не могаше видети наготу њену. А кад је уведоше у дом греха, она угледа Анђела Божјег, будног чувара њене девствене чистоте. Он је толико неисказаном светлошћу облиста, да због огромне славе њене не могаху у њу гледати очи бестидника и безбожника. И блисташе соба она као сунце кад сија у свој сили својој, те су радознале очи, које су хтеле да гледају у њу, слепиле од силнога блеска што je падао на њих. А када се девица поче молити, угледа пред собом белу хаљину, изаткану не људским већ анђелским рукама. Она је обуче, и видевши да одговара њеном расту, рече: Благодарим Ти, Господе мој Исусе Христе што си ми, увршћујући ме у ред слушкиња Својих, подарио ову хаљину! - Тада дом греха постаде дом молитве; место демонског игралишта постаде насеље славе Божје; блудничиште погано постаде диван дворац, где невеста Христова слављаше и хваљаше Бога са Анђелом који јој се јави.

Многи, покварени умом и распаљени похотом, долажаху. Али, чим би угледали славу која је окружавала девицу, и осетили божанску силу која је штитила њену девственост, спопадао их је страх, напуштала похота, и поклонивши се, они су одлазили. Затим са друговима својим дође и онај младић, зачетник зла, пун блудне страсти. Дође са жељом да насиље изврши над светом девицом. А када виде неке, који пре њега беху ушли, где излазе не успевши ништа исмејаваше их и називаше слабићима и бедницима. Онда сам одважно уђе у собу, у којој се светитељка мољаше. И видевши небеску светлост, он не одаде поштовање слави Господњој, него бестидно полете на невесту Христову. И пре но што је додирнуо руком, нападе га демон, обори га на земљу, чврсто га стеже за гушу, и удави. А другови његови младићи, који беху дошли с њим, видећи да га дуго нема, мишљаху да је тамо заузет греховним делом. Тада један од његових најближих другова, желећи да му честита на успеху и да га похвали, уђе унутра. И кад га угледа мртва, стаде громко викати: У помоћ, Римљани! Ова вештица својим враџбинама уби епархова сина!

Одмах се слеже много света. И видевши шта се десило, једни називаху девицу вештицом, а други говораху да је невина. Чувши за ово, отац убијенога журно дође. И кад угледа мргва сина, он се кукајући обрати девици: О нечовечна, и од свих жена најсвирепија жено, зашто си уморила сина мог? Зар ниси имала на ком другом да покажеш своју враџбинску моћ? Куку мени, шта си учинила? Причај, како си га убила? - А светитељка му кротко одговори: Онај, чију је вољу хтео да испуни, исконски непријатељ рода људског, који има власт над блудницима и онима који се Бога не боје, а нарочито има власт над упропаститељима девствености, он га уби. Јер сви, колико их год дође пре њега, живи су и здрави, пошто одадоше поштовање Богу који је послао Анђела свог да ме одене у ову хаљину милосрђа, и да чува неповређеним девство моје, од колевке обећано Христу. Сви дакле други, угледавши светлост анђелску, поклонили би се и одлазили без икакве повреде. А син твој бестидни, не бојећи се Бога, чим уђе, стаде беснети и викати. И када бестидно пружи руку, желећи да ме додирне, одмах га Анђео Божји предаде Сатани на ову горку и срамну смрт. Он је убијен по заповести Анђела Божјег, а не мојим враџбинама, као што ти мислиш.

Епарх јој на то рече: Доказаћеш да то ниси учинила својим враџбинама, када умолиш Анђела свог да васкрсне сина мог. Светитељка одговори: Иако сте због неверства вашег недостојни таквога чуда, но пошто је дошао час да се сила Господа мог Исуса Христа пројави и прослави, изађите сви одавде да ја Богу моме сатворим уобичајене молитве. И када се мољаше лежећи ничице на земљи, јавивши јој се Анђео Господњи, подиже је уплакану, и васкрсну умрлог младића. А младић, изишавши напоље стаде громко викати: Једини Бог на небу, и на земљи, и на мору, јесте Бог хришћански. А други богови - ништа су, само обмана заблуде, која и себи и другима доноси вечну погибао. - Видевши и чувши то, многи од народа вероваше у тај дан, њих сто и шездесет. И отидоше те се крстише. Али после мало времека неверници отсекоше главе и њима и васкрслом младићу.

Због таквог чуда узнемирише се жреци и чаробњаци, и дигоше у народу велику буну и метеж, и изађоше пред судију са овим захтевом: Уклони из наше средине ту вештицу, убиј ту врачару, која не само убија тело, него и душе и срца упропашћава. - А Симфроније, који виде онакво чудо, беше у недоумици, и жељаше да пусти светитељку. Али се побоја да се жреци не побуне против њега, и да не буде протеран из отаџбине. Стога остави свог намесника Аспазија да он умири народ, а сам отиде тужан што није могао да ослободи светитељку која му васкрсе сина.

Примивши власт, Аспазије нареди да се у средини града запали ломача, и да се у њу баци света Агнија. И када светитељку бацише у ватру, ватра се одмах раздвоји у два дела, и даде светитељки у средини себе место пространо и прохладно. А сукну ватра на оне што стајаху наоколо, и опали их. Видећи девицу неопаљиву, народ то приписиваше не сили Божјој него њеним враџбинама. И дераху се силно, и хуљаху страшно. А света мученица, усред огња подигавши руке к небу, мољаше се: Слава Теби свемогући, од свих обожавани и слављени Оче Господа нашег Исуса Христа, којим си ме избавио из руку безбожних људи, и сачувао ми и душу и тело чистима. Ево и сада небеском росом Духа Светога расхлађује се огањ, раздваја се пламен, и сва се огњена сила устремљује на слуге који се труде да ме сажегу. Благосиљам Те, Оче свехвални, што ми и усред огња крчиш сигуран пут к Теби. Ето, што веровах - то већ видим; чему се надах - то већ добих; и што желех - то примих. Тебе исповедам устима и срцем; Тебе желех свим бићем; ево идем к Теби, живоме истинитоме Богу, са Господом нашим Исусом Христом, Сином твојим, и са Светим Духом који живи и царује кроза све векове, амин.

Када светитељка заврши молитву, и ватра се потпуно утаси, Аспазије не могаде да трпи народни метеж, и нареди да зарију мач у светитељкино грло. И тако мученица Христова Агнија, обагривши се крвљу својом, 304 године, оде к Бесмртном Женику свом. А родитељи с радошћу узеше чесно тело своје кћeри, свете Агније, и сахранише га на имању свом недалеко од града, крај пута званог Нументан. Ту се многи хришћани стадоше скупљати на молитву, нарочито ноћу, због страха од неверника, који биваху у заседи и ту и поред пута, и чињаху велике непријатности. Тако једном изненада нападоше, и бацајући се камењем многе ранише, и све растераше. Само остаде једна девојка, по имену Емерентијана, која беше вршњакиња свете Агније. Веома смела, она ружаше разбојнике, говорећи: Зашто, бездушници, бијете камењем невине људе? Шта су вам скривили људи, који Бога јединога славе, и вама својим молитвама многа добра измољују? - Они се разјарише, па је камењем убише. И тако она, молећи се крај гроба свете Агније, предаде дух свој Господу. И тог часа би силан земљотрес, севање муња и страшна грмљавина, и већи део тих убица погибе, поражени одозго. И од тога доба не усудише се више нападати верне који су долазили на гроб мученице Христове. А родитељи свете Агније дођоше са свештеницима ноћу, те омише окрвављено тело чесно свете Емерентијане, и сахранише је поред свете Агније. Они пак сами непрестано беху крај гроба своје миле кћери, по читаве ноћи бдијући и плачући. И једне ноћи угледаше лик девица где пролазе поред њих, све обучене у дивне златоткане хаљине и блистајући небеском славом. А усред њих видеше и свету кћер своју Агнију, која је исто тако блистала и имала са своје десне стране јагње беље од снега. И она, позвавши своје другарице да стану и причекају мало, рече својим родитељима: He плачите за мном као за умрлом, већ се особито радујте, и заједно са мном радујте, јер сам са овим девицама добила светла насеља. И Кога сам на земљи волела свим срцем, Томе сам се сада присајединила на небу. - Рекавши то, она постаде невидљива.

После доста година, када цароваше Константин Велики, тешко се разболе кћер његова Констанција. Цело јој тело од главе до ногу беше покривено гнојавим ранама, и лекари јој не могоше ништа помоћи. Но она прими добар савет, и оде ноћу на гроб свете мученице Агније. И молећи се на гробу са сузама и јаком вером, она заспа. И виде у сну свету Агнију, која јој овако говораше: He бој се, Констанција! и веруј у Господа Исуса Христа Сина Божјег, Спаситеља твог, који те сада исцељује од рана твојих. - Пренувши се из сна, Констанција се осети тако здрава, као да никада није боловала. И вративши се у дворац, она исприча свом оцу и браћи како је исцели света Агнија. И настаде велика радост у дому царевом. А и цео град се радоваше, славећи Бога због таквог чуда. И многи долажаху на гроб свете мученице, и исцељиваху се од разних болести. А принцеза Констанција замоли оца свог, те сагради цркву у име свете мученице Агније на гробу њеном. И ту удесивши обиталиште, Констанција остаде ту у девству, са многим другим високородним девицама, до краја живота свог. И тако постаде манастир девојачки при цркви девице и невесте Христове Агније свете, у част и похвалу њену, a y славу Христа Бога нашег, слављеног са Оцем и Светим Духом вавек, амин.