Свети свештеномученик Патрикије
Епископски престо светог Патрикија беше у граду Бруси (или Пруси) у Витинији. Он јавно проповедаше веру Христову а изобличаваше заблуду незнабожаца, и многе идолопоклонике обраћаше ка Христу Богу. Због тога би ухваћен од незнабожаца заједно са три презвитера: Акакијем, Менандром и Полиеном, и приведен на ислеђење пред врло ревносног идолопоклоника, витинијског намесника царског Јулија. Одлазећи на топле воде, Јулије нареди да за њим поведу и хришћанског епископа са три презвитера, оковане у гвоздене ланце. Дошавши на топле воде и окупавши се у њима ради здравља, Јулије принесе жртву своме поганом богу Асклипију и гнусној богињи Сотирији. Затим, севши на судишту, изведе преда се на суд епископа Патрикија са три презвитера, па му рече: Безумниче, који верујеш бесмисленим баснама и призиваш Христа, погледај колика је свемоћ богова наших! погледај какву лечилачку силу они дадоше топлим водама ради здравља нашег! А на првом месту познај, колика је сила и колика милост оца нашег Асклипија! Ако хоћеш да се спасеш окова и мука, и да спокојно живиш на постојбини својој, ти падни пред њим, поклони му се са смиреном молитвом и принеси му жртву.
Свети Патрикије му одговори: О, како си много зала изрекао кратком речју својом, намесниче! Намесник му с гневом рече: Каква то зла ја говорим, због којих ме кориш, бедниче? Ти и сам треба да признаш оно што је само по себи очигледно без икакве обмане и лукавства: зар ти не видиш својим очима исцелења која бивају од ових вода силом свемоћних богова наших? Свети Патрикије одговори: Пресветли намесниче, ако хоћеш да сазнаш истину о пореклу, течењу и лечилачкој сили ових топлих вода, ја ћу ти је казати, ако пристанеш да ме кротко саслушаш. Намесник му на то рече: Иако не очекујем од тебе ништа друго осим красноречивих басана, ипак говори, да чујем шта имаш да кажеш. Светитељ одговори: Не басне, него истину ти имам казати. Намесник упита: Какво друго порекло топлих вода можеш указати осим силе богова наших? Светитељ одговори: Ја сам хришћанин, и сваки који исповеда ову светињу хришћанства и клања се једином истинитом Богу, умом својим може знати тајне Божје. Стога и ја, ма да сам грешан, ипак, исповедајући себе слугом Христовим, знам да ти кажем истину о овим водама. Намесник га упита: Но ко ће бити тако дрзак и неразуман, да сматра себе мудријим од наших философа? Светитељ одговори: Мудрост овога света - лудост је пред Богом, јер је писано: хвата мудре у њиховом лукавству (1 Кор. 3, 19). Христос Господ наш, прослављајући свога Оца, каже: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних а открио си простима (Лк. 10, 21). И апостол вели: Не познаше истину, јер да су је познали, не би Господа славе разапели (1 Кор. 2, 8).
Намесник рече на то светитељу: Ти говориш неке крупне ствари, али непојмљиве. Боље кажи ти мени, чијом силом и уређајем теку ове топле воде и имају такву врелину? Што се мене тиче, ја то одлучно приписујем промишљању богова наших, који хоће на тај начин да помажу људском здрављу.
Одговарајући на ово, светитељ Христов Патрикије рече намеснику: Пре но што станем говорити, нареди, намесниче, да уклоне ову ограду, како би сви могли чути моје речи. - И намесник нареди: ограда се уклони, и народ испуни место унаоколо. Онда светитељ стаде велегласно говорити ово: Огањ и воду створи својим Јединородним Сином из ничега Онај исти свемогући и вечни Бог који је Творац и рода људског. Од огња Он речју својом створи светлост, сунце и остала светила, и додели једнима да обасјавају ноћ, а другима да светле дању. Јер у стварању свеколике твари Његова се свемоћна сила распростре колико је Он хтео. Од воде Он образова свод небески, и на води заснова земљу. Својим свепредзнајућим Промислом Он устроји на небу и на земљи све без чега је немогуће живети човеку, кога Он имаде одмах створити. Знајући пак унапред да ће Њиме створени људи разгневити Њега, Бога Творца свога и, одбацивши поштовање истинитог Бога, начинити себи бездахне идоле и клањати им се, Он због тога уготови два места, куда ће се људи пресељавати по завршетку свог земаљског живота. Прво место Он обасја вечном светлошћу и испуни изобилним и неисказаним добрима; а друго место испуни непрозирном тамом, неугасивим огњем и вечним мукама; у прво, светло место пресељаваће се они који Му буду угодили испуњавајући заповести Његове, а у друго, тамно место бацаће се они који својим рђавим животом буду гневили Творца свог и заслужили себи казну. Они који буду у светлом месту, живеће бесмртни живот у непрекидној и бесконачној радости, а они у тамном месту мучиће се непрестано кроз бесконачне векове. Одвојивши огањ од воде и светлост од таме, Творац образова посебно свако од њих и свакоме одреди засебно место. Огањ и вода налазе се и над сводом небеским и под земљом; она вода која се види на земљи, сабрана у збиришта своја, назива се море, а она која се налази под земљом зове се бездна; из те бездне за потребу људи и сваког живог бића, који живе на земљи, шаљу се увис воде кроз земљина недра као кроз водоводне цеви, које, избивши на површину земље, образују или изворе, или кладенце, или реке. Оне од тих вода, које у своме току под земљом пролазе близу подземног огња, загревају се и избијају топле на површину; а оне које протичу далеко од огња избијају на површину хладне. Ове топле воде су зато топле што се својим током приближују огњу који је под земљом; а на неким местима бездне постоје врло хладне воде, које се претварају у лед, пошто се налазе на далеком растојању од огња. Подземни огањ дакле одређен је за мучење неваљалих душа; а вода преисподња која се претворила у лед, назива се тартар, у коме ће богови ваши и њихови поклоници добити бесконачне муке, као што и један од ваших стихотвораца пева, говорећи: "крајеви земље и мора нису ништа друго до најудаљенији предели, где се Јапет и Сатурн (то су имена ваших богова) не разонођују ни блистањем светлога сунца ни прохладним ветровима"; другим речима: богове ваше, који обитавају у тами и у тартару, не обасјава и не греје сунчана светлост; а оне који се налазе у огњу, не расхлађује ветар. Тартар под земљом је смештен онолико дубље од свих других бездана, колико је небо више од свих висина земљиних. А да је под земљом припремљен огањ за безбожнике, потврђује на известан начин и онај огањ који на Сицилији излази из земље.
Саслушавши ове речи светитељеве, намесник га упита: Значи, ваш Христос је саздатељ свих тих ствари о којима говориш? Свети Патрикије одговори: Зацело, Христос је саздатељ свеколике твари, а не неко други: јер је писано: Све Њиме постаде, и без Њега ништа не постаде што постаде (Јн. 1, 3); и још: Богови многобожаца су демони, а Господ је небеса створио (Пс. 95, 5). Намесник понова упита светитеља: Христа ли називаш Творцем небеса? Светитељ одговори: Да, Христа називам, зато што је написано: Да погледам небеса, дело прстију твојих, месец и звезде, које си Ти поставио (Пс. 8, 4). Намесник рече: А ако те бацим у ове вреле воде, чијим Творцем ти називаш Христа а не богове наше, да ли ће те Христос сачувати неповређеног од врелине његове? Светитељ одговори: Знам силу Христа мога; знам да ме може, ако хоће сачувати читава и неповређена и од ових вода. Но ја бих желео да се помоћу ових вода ослободим овог привременог живота, да бих вечно живео са Христом. Ипак, нека се врши не моја, него Његова света воља, без које ни једна длака с главе човекове не отпада, ни птица у мрежу не упада. Но нека сви који сада слушају ове моје речи, насигурно знају да оне, који се с тобом клањају мртвом камену као богу, очекују вечне муке у подземном неугасивом огњу и у тартару преисподњем.
Чувши то, намесника Јулија спопаде силна јарост, и он одмах нареди да светитеља свуку нага и баце у само врело где избија врела вода. Бацан у воду, светитељ узвикну говорећи: Господе Исусе Христе, помози мени, слузи Твоме! - И када паде у воду, то капље воде које прснуше из врела, беху врелије од варница огњених, и павши на оне што наоколо стајаху, силно их опекоше. А свети Патрикије стајаше неповређен у врелој води као у млакој, и ликоваше славећи Христа Бога.
То још јаче разјари намесника, и он нареди војницима да светитеља изваде из воде и да му секиром одрубе главу, као и тројици презвитера његових. Кад би постављен на место посечења Христов исповедник и мученик подиже руке своје к небу и рече: Боже, Царе и Господаре свега, који силом својом држиш сву твар видљиву и невидљиву, који услишаваш све што Те истински призивају, који си и ове вреле воде створио на спасење праведнима и на казну безбожницима, предстани сада мени који умирем за исповедање вере Твоје!
Завршивши молитву, светитељ преклони своју свету главу под секиру, и сконча мученички. Онда секиром одрубише главе и тројици светих презвитера његових: Акакију, Менандру и Полиену, те сви заједно предстадоше Христу Богу у слави светих. Свети Патрикије са служитељима својим пострада деветнаестог маја, и доби венац победничког одликовања од Христа Исуса Господа нашег, коме са Оцем и Светим Духом част и слава, сада и увек и кроза све векове, амин.