Света мученица Матрона Солунска

Света Матрона, као сирота девојка, беше служавка у кући једнога Јеврејина у Солуну, чија се жена зваше Паутила. Ова госпођа њена често се ругаше Матрони због њене вере у Христа, много је злостављаше, а често и бијаше, приморавајући је на јеврејску веру. Но Матрона све то трпљаше кротко Христа ради, и тајно иђаше у цркву. Једном дозна Паутила да је Матрона кришом од ње ишла у цркву, па је сва гневна упита: Зашто ниси ишла у синагогу него у хришћанску цркву? На то јој блажена Матрона смело одговори: Зато што у хришћанској Цркви живи Бог, а од синагоге јеврејске Он одступи. То је разлог што не идем у синагогу него у цркву.

Бесна због таквог одговора, Јеврејка је немилосрдно истуче и затвори у једну мрачну одају, где је поврх тога још и веза. Но сутрадан нађе је одвезану силом Божјом како клечи на молитви и хвали Бога. И опет је госпођа изби сировим жилама намртво, затим је још чвршће веза, па понова затвори у одају, и запечати врата, да јој не би ко улазио и нашао јој се у невољи. И остаде светитељка у том затвору четири дана без хране и пића, Богом крепљена. Онда Паутила скиде печате са врата, и кад их отвори она опет угледа Матрону одвезану где стоји на молитви. То је страховито разјари, и она дебелим моткама силно изби блажену, па је једва живу опет затвори, где светитељка сконча предавши дух свој Богу. Тада узе опака жена тело свете девојке и баци са висине своје куће на земљу. Хришћани узеше многонапаћено тело свете мученице Матроне и чесно сахранише.

Потом епископ солунски Александар, сазнавши за многа учињена чудеса од свете мученице, подиже цркву у њено име, и у њој положи чесне мошти њене. А злу мучитељку Паутилу ускоро постиже праведна казна Божја: са оног истог места на кући, са кога је бацила доле тело Матронино, она се омакне, падне на калдрму и разбије се на мртво. И тако зло изврже бедну душу своју. Света Матрона пострадала у трећем или четвртом столећу.