Ја сам Гаврил што стојим пред Богом (Лк. 1, 19)
Црква је из старине, од јерусалимских типика и устава велике обитељи светог Саве Освећеног, примила да у први Дан по Благовести Пресвете Деве Богородице празнује сабор светог Архангела Гаврила, благовесника радости. Јер треба на достојан начин одати поштовање ономе који послужи тајни нашег спасења, доносећи Пречистој Дјеви вест о оваплоћењу Бога Речи у пречистој утроби њеној. Када се од свих граћана једнога града указује велико поштовање изасланику земаљског цара који доноси граду неку милостиву реч цареву, утолико више треба нарочитим празником одавати поштовање изасланику Небеског Цара, дивном кнезу Анђелском, који је целом роду људском донео свемилостиву вест о вечном спасењу. Како је знаменит овај изасланик који је раније сам указао светом Захарији на своје достојанство, говорећи: Ја сам Гаврил што стојим пред Богом (Лк. 1, 19), тојест ближе стојим престолу Божјем него други Анђели. И као што у земаљском царству онај достојанственик који је најближи цару има више угледа од осталих достојанственика који стоје подаље, тако и у небеском царству: свети Анђели који стоје ближе Богу и изблиза посматрају Божја тајанства, сијају већом славом и угледом од осталих Анђела који су у нижим чиновима.
Благовести
Када се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и четрнаест година од Рођења - када, дакле, ступи у 15-ту годину живота, саопштише јој свештеници, да по закону она не може више остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак. Но како велико изненађења за све свештенике би одговор Пресвете Дјеве, да је се она посветила Богу и да жели остати девојком до смрти не ступајући ни с ким у брак! Тада по промислу и внушењу Божјем првосвештеник Захарија, отац Претечев, договорно са осталим свештеницима, сабра дванаест безжених људи из племена Давидова, да би једноме од њих уручили Дјеву Марију на чување девојаштва њеног и старање о њој. И би уручена староме Јосифу из Назарета, који јој беше и сродник.
Све што је Господ Христос учинио у овоме свету, од Ње је
...И зато све наше молитве, све молитве Православна Црква лије и излива и шаље Њој. Све су те молитве препуне славе Пресвете Богородице, и Она је у свима молитвама увек испред свих нас. Као да ходатајствује и посредује пред престолом Чудесног Сина Свог, Господа Христа, да нас спасе греха, да нас спасе смрти, да нас спасе пакла. И зато ми православни хришћани толико величамо Пресвету Богомајку. Никога више толико као Њу, после Њеног Божанског Сина, Господа Христа. И како је увек дивна, увек заносно лепа и моћна, она чудесна молитва коју толико пута на дан понављамо у нашим православним молитвама:
Благовести
Пола године пошто је првосвештенику Захарији пројавио да ће у дубокој старости добити сина који ће бити Господњи Претеча (Свети Јован Крститељ), исти Господњи арханђео, Гаврило, јавио се Пречистој Дјеви Марији у Назарету, поздравивши је речима: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама! (Лк 1, 28).
Зачуђеној и уплашеној Дјеви арханђео објашњава необичан поздрав: Не бој се, Марија, јер си нашла благодат у Бога! И ево зачећеш, и родићеш сина и наденућеш му име Исус. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог престо Давида оца Његовог. И цареваће над домом Јаковљевим вавек, и царству Његовом неће бити краја (Лк, ст. 30-33). На Маријино питање Како ће то бити кад ја не знам за мужа? (Лк, ст. 34), арханђео Гаврило одговара: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји (ст. 35). Пречиста Дјева покорно одговара: Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој (Лк, ст. 38).
Свети Артемон Селевкијски
Блажени Артемон би рођен и васпитан у граду Селевкији Писидијској. Чесно провођаше житије у дане светих Апостола, који просвећиваху васељену Еванђељем Христовим. А кад свети апостол Павле дође у тај град, проповедајући реч Божју, обрете Артемона где међ другим грађанима као светилник сија добрим делима, и још више га утврди у Христовој вери. И њега, испуњена божанском мудрошћу, постави људима за пастира и учитеља, хиротонисавши га за првог епископа града Селевкије Писидијске. Поверену му паству он је мудро и богоугодно руководио; био је свима пристаниште спасења; удовицама, сирочади и ништима изврстан збрињавалац; и чудотворни лекар душа и тела људских. И пошто мудро и богоугодно проживе све дане живота свог, он у дубокој старости отиде ка Господу.
