Свети свештеномученик Артемон Лаодикијски
За царовања Диоклецијанова бејаше велико гоњење на хришћане: у све градове и крајеве римске царевине бише упућени мучитељи, да приносе жртве идолима и да хришћане приморавају на поклоњење идолима, а непокорне да муче и убијају. За Лаодикијску област би одређен војвода Патрикије. Чувши да се војвода приближава Лаодикији, епископ лаодикијски блажени Сисиније узе са собом свештеника Артемона светог и неке хришћане, оде ноћу у идолиште Артемидино и све идоле полупа и огњем сажеже. Онда оде у своју хришћанску цркву, која беше удаљена од града пет стадија, тамо вршаше богослужење и утврђиваше верне у вери, говорећи им: Децо моја, чујемо да у град долази антихрист који ће убијати хришћане. Нека вас дакле ништа не растави од љубави Христове: ни огањ, ни мач, ни звери, нити ма која најљућа смрт!
Улазак Христов у Јерусалим - Цвети
Улазак Христов у Јерусалим - Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс.
Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе (Мт 21,1-10; Јн 12,12-18). Том приликом народ Га је дочекао као Цара, простирући своје хаљине и гранчице дрвећа, носећи у рукама палмове гранчице.
Лазарева субота – Врбица
Врбица - Лазарева субота (грч: Σάββατο του Λαζάρου), или Субота праведног Лазара, уочи Цвети, посвећена је васкрсењу Лазара из Витиније, кога је Исус Христос васкрсао из мртвих после четвородневног пребивања у гробу. Овај празник је установљен у Јерусалиму крајем IV века. После васкрсења, Лазар је био Епископ на Кипру. Овај празник Срби, а многе породице славе Лазареву суботу као крсну славу. На Лазареву суботу празнује се посебано и врло живописан обичај познат под именом Врбица. Овог дана брало се олистало пруће од врбе. Лазарева субота, односно Врбица, дан је дечје радости.
Свети свештеномученик Антипа
У време светих Апостола, за царовања Домицијанова, настаде велико гоњење на хришћане. По целом царству цар разасла наређење свима кнезовима и велможама, да хришћани без поговора морају примити многобожачко безумно зловерје и клањати се идолима. Тада се јавише врло многи хришћани који смело исповедаше реч Божју, и велики број мученика пострада на све стране за Христа Спаситеља. Тада би послат у заточење на острво Патмос и црквени стуб вере, и темељ хришћанске истине, и проповедник превечног Божанства јединородног Сина Божјег, и најизврснији апостол - свети Јован Богослов. Тамо му се у откривењу јави Господ "усред седам светњака" (Откр. 1, 13) и нареди му да пише седморици анђела, тојест епископа седам цркава азијских, соколећи их на саборно мучеништво. Том приликом уста Господња споменуше овог светитеља Антипу овако: Антипа, верни сведок мој, би убијен код вас, где живи Сатана (Откр. 2, 13). Јер свети Антипа беше епископ цркве Пергамске.
Лазарева субота - библијски и литургијски смисао празника
Врбица - Лазарева субота (грч: Σάββατο του Λαζάρου), или Субота праведног Лазара, уочи Цвети, посвећена је васкрсењу Лазара из Витиније, кога је Исус Христос васкрсао из мртвих после четвородневног пребивања у гробу. Овај празник је установљен у Јерусалиму крајем IV века. После васкрсења, Лазар је био Епископ на Кипру. Овај празник Срби, а многе породице славе Лазареву суботу као Крсну славу.