Свети праведни Теодор Ушаков
Био је најсветлија тачка руске поморске историје у 18. веку, вероватно најсветлија личност руске ратне морнарице до данас. Оно што је био Суворов на копну, то је био Ушаков на мору. У исто време су ратовали за Руску империју и помагали један другога у ратним операцима на Медитерану.
Рођен је у селу Бурнаково у Јарославској губернији у скромној породици. Петнаестог фебруара 1761. се пријавио у руску морнарицу у Санкт Петербургу. После завршене обуке је послат да служи као кадет на галији у Балтичкој флоти. Године 1768. пребачен је у Донску флотилу на Азовском мору у Тангарог и био учесник Руско-турског рата од 1768. до 1774. године. Командовао је личном јахтом Катарине Друге, руске царице, а касније је командовао фрегатом и бранио руске трговачке путеве на Медитерану од британских гусара.
Успеније Свете Ане
Данас се празнује успеније Свете Ане, но њен главни празник је 9. септембра под којим је датумом написана и служба њена и житије. Света Ана беше из колена Левијева, ћерка Матана свештеника и Марије из града Витлејема. Родитељи јој имаху још две кћери: Марију која роди Саломију, и Совију која роди Свету Јелисавету, мајку Светог Јована Крститеља. После дугог и богоугодног живота упокоји се Света Ана, мајка Пресвете Богородице, у дубокој старости. Празнује се још 9. септембра и 9. децембра.
Свети мученици пребиловачки
На светом Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве маја 2015. године једногласно су сабору светих прибројани, тојест канонизовани и прослављени, Свети мученици пребиловачки. Њихов спомен ће се славити 24. јула по старом, односно 6. августа по новом календару. Пре 8 деценија, 6. августа 1941. године, у јами Голубинки, у селу Шурманцима код Међугорја, локалне усташе су убиле скоро све жене, девојке и децу из села Пребиловаца, по документима њих око 600. Мошти пребиловачких и других доњохерцеговачких новомученика 1990. године су извађене из 13 јама и других стратишта и похрањене у крипту спомен цркве у Пребиловцима, коју су 1992. године минирале и сравниле са земљом хрватске снаге. Нови велелепни храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима 8. августа 2015. године освештао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, уз саслужење шеснаест архијереја.
Преподобни Поликарп Печерски
Блажени и славни Поликарп, по имену многоплодан, беше многоплодан и у врлинама, јер он роди многи род, о чему је Небески Делатељ рекао: Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре, много рода роди (Јн. 12, 24). Који буде у мени и ја у њему, он ће родити многи род (Јн. 15, 5). Овај блажени, сматрајући пролазну славу и обличје овога света за прашину, прими свети анђелски монашки лик у манастиру прослављеном пештерама, и на све могуће начине испосничким подвизима умртвљаваше тело своје као зрно у изораној земљи, и духом свагда борављаше у Богу. На тај начин он роди многе родове достојне покајања и показа на себи све пладове Духа: љубав нелицемерну према Богу и братији, радост беспрекорне савести, мир после победе над свима страстима, дуготрпељивост у напастима и невољама, благост у покорности свима, жалостиву милосрдност према невољнима, веру несумњиву у извршењу заповести, истину у испуњењу обета, кротост у непознавању гнева, уздржљивост у јелу и пићу и свима телесним жељама (ср. Гал. 5, 22-23).
Света мученица Христина
Један високородни муж у граду Тиру, по имену Урбан, царски намесник, имађаше кћер, младу девојчицу, која у раним годинама својим познаде Бога Створитеља свога, и душу своју положи за Њега, јуначки претрпевши многе љуте муке. Када се она роди, родитељи јој дадоше име Христина. То би не по њиховом незнабожачком умовању него по Божјем промислу; и само то име, као неко пророчанство, предсказиваше да ће девојчица када порасте бити хришћанка, Христова слушкиња и невеста, и мученица.
Када Христини би једанаест година показа се изванредна лепота њена, и међу девојчицама не беше ни једне сличне њој по лепоти. Тада отац њен, желећи да је сакрије од света, одреди јој највиши спрат једне високе куле, да ту живи; даде јој најбоље робиње на службу, намести у њеним одајама идоле сребрне и златне, и нареди јој да им свакодневно приноси жртве. Многи пак од високородних и богатих људи, чувши за лепоту ове девојчице, жељаше сваки да њоме ожени сина свог. И када они поводом тога мољаху оца Христинина, Урбан им је одговарао: Ни за кога нећу удати своју кћер, него ћу је посветити боговима мојим, јер је милостиви богови веома заволеше, и нека њих ради остане девственица, служећи им свагда.
