Житије Светог оца нашег Петра Првог Митрополита Цетињског и Чудотворца

Свемогући Бог, Отац и Син и Дух Свети, даје сваком народу пророке и апостоле и свете људе, да га воде и руководе путевима спасења, и изводе из таме неверја и зла на светлост вере и богопознања, да му дарују разумну наду бесмртног живљења у љубави Божјој и заједници Духа Светога. Запаливши тако у она древна времена и свећњак Српске Цркве и засадивши блаженим оцима нашим Симеоном и Савом, као дрво маслиново, и Српски народ у духовни рај Христов, слао му је анђеле чуваре душе његове и благовеснике, да га уче покајању и пазе да се не би дигао свећњак његов са места његова (ср. Откр..2, 5) и да не би поново постао дивља маслина и бесплодна смоква. Тако и у ова последња времена, када поче да се хлади љубав и богољубље многих, и када походи праведни Господ народ свој због грехова његових човекољубивом казном својом, предавши тело његово као Јова у руке непријатељске, посла милостиви Бог народу том још једног чудесног апостола и пророка, мученика и пустњака, званог Петра Првог, Цетињског чудотворца, тог уистини духовног камена и тврђаве и просветитеља новог.

Свети пророк Осија

Свети Пророк Осија беше син Веиријин из племена Исахарова. Живео је овај богомоћни пророк и пророковао на преко 800 година пре Христова Рођења. Речи његове богонадахнуте налазе се у књизи његовој, која садржи 14 глава. Укоравао је много Израиљ и Јуду због идолопоклонства, прорицао казну Божију за грехе, пропаст Самарије и Израиља због богоодступништва, али и милост Божију колену Јудину. Прорицао укидање и престанак старозаветне жртве и укидање суботе (уместо које је Христос установио недељу), и долазак Господа, и богатство дарова, које ће Он донети Собом на земљу. Тако у његовој књизи пише за старозаветну синагогу јеврејску: "И укинућу сваку радост њезину, светковине њезине, младине њезине и суботе њезине и све празнике њезине" (Ос. 2, II). Живео до у дубоку старост, и мирно се упокојио.

Преподобномученик Андреј Критски

Прође доста времена откако престадоше многобројна жестока гоњења Цркве Христове од стране незнабожних и непобожних царева и кнезова. По престанку гоњења Црква Божија, као на плодоносној земљи, напојена чесном крвљу слугу Божјих, рашири се по свима крајевима земље. И у дому Господњем настаде мир и јединство вере, цветаше побожност, учвршћиваху се у људима добре нарави, извршиваху се заповести Господње, и верни живећи у врлинама напредоваху из силе у силу. Тада ђаво, завидећи томе, стаде тражити нове начине да одврати људе од Христа. И он смисли: да људе одвраћа од Христа, не отворено, него прикривено, вешто под видом ревности по Богу. Зато и изазва иконоборство: да би људи, одбацујући икону Христову, уствари одбацивали самога Христа, јер све што бива икони односи се на онога чији је лик изображен на икони.

Свети мученик Лонгин Сотник

Када Господ наш Исус Христос, по неисказаној милости Својој, благоволи спасти нас од погибли Својим добровољним страдањем, крстом, смрћу и васкрсењем, тада један капетан по имену Лонгин, родом из Кападокије, налазећи се под влашћу Пилата, би одређен да са својим војницима служи при страдању и распећу Господа Христа. Видевши чудеса која се збиваху због Христа: земљотрес, помрачење сунца, отварање гробова, васкрсавање мртваца и распадање камења, капетан Лонгин исповеди да је Христос - Божји Син. О томе божанствени евангелист Матеј овако говори: А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло, говорећи: заиста овај беше Син Божији (Мт. 27, 54). Овом Еванђелском казивању црквено предање додаје, да је Лонгин био онај војник који копљем прободе ребра распетоме Господу Исусу Христу и од истекле крви и воде доби исцељење болесним очима својим.

Преподобна Мати Параскева – Света Петка

Ова славна, равноангелна светитељка беше српскога порекла, рођена у граду Епивату, између Силимврије и Цариграда. Родитељи свете Петке беху имућни и побожни људи: живљаху у свему по заповестима Божјим и живот свој украшаваху милостињом и добрим делима. Осим Петке они имађаху и једнога сина, Јевтимија. Децу своју они васпитаваху у побожности: учаху их свакој врлини и животу по Богу. Једном Петка као десетогодишња девојчица, када с мајком беше у цркви, чу речи Божанског Еванђеља: Ко хоће за мном да иде нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном иде (Мк. 8, 34). И ове јој се речи дубоко урезаше у срце. По изласку из цркве она срете просјака, и кришом од мајке она скиде са себе своју скупоцену хаљину и даде је просјаку, a caма обуче његове дроњке. Када дође дома и родитељи је угледаше у дроњцима, они је изгрдише и строго јој запретише да то више не чини. Но она продужи и даље то чинити. На грдње због тога, она је родитељима одговарала да она другачије не може живети.