Житије Светог оца нашег Петра Првог Митрополита Цетињског и Чудотворца
Свемогући Бог, Отац и Син и Дух Свети, даје сваком народу пророке и апостоле и свете људе, да га воде и руководе путевима спасења, и изводе из таме неверја и зла на светлост вере и богопознања, да му дарују разумну наду бесмртног живљења у љубави Божјој и заједници Духа Светога. Запаливши тако у она древна времена и свећњак Српске Цркве и засадивши блаженим оцима нашим Симеоном и Савом, као дрво маслиново, и Српски народ у духовни рај Христов, слао му је анђеле чуваре душе његове и благовеснике, да га уче покајању и пазе да се не би дигао свећњак његов са места његова (ср. Откр..2, 5) и да не би поново постао дивља маслина и бесплодна смоква. Тако и у ова последња времена, када поче да се хлади љубав и богољубље многих, и када походи праведни Господ народ свој због грехова његових човекољубивом казном својом, предавши тело његово као Јова у руке непријатељске, посла милостиви Бог народу том још једног чудесног апостола и пророка, мученика и пустњака, званог Петра Првог, Цетињског чудотворца, тог уистини духовног камена и тврђаве и просветитеља новог.
Свети мученик Лонгин Сотник
Када Господ наш Исус Христос, по неисказаној милости Својој, благоволи спасти нас од погибли Својим добровољним страдањем, крстом, смрћу и васкрсењем, тада један капетан по имену Лонгин, родом из Кападокије, налазећи се под влашћу Пилата, би одређен да са својим војницима служи при страдању и распећу Господа Христа. Видевши чудеса која се збиваху због Христа: земљотрес, помрачење сунца, отварање гробова, васкрсавање мртваца и распадање камења, капетан Лонгин исповеди да је Христос - Божји Син. О томе божанствени евангелист Матеј овако говори: А капетан и који с њим чуваху Исуса видевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло, говорећи: заиста овај беше Син Божији (Мт. 27, 54). Овом Еванђелском казивању црквено предање додаје, да је Лонгин био онај војник који копљем прободе ребра распетоме Господу Исусу Христу и од истекле крви и воде доби исцељење болесним очима својим.
Преподобни Јевтимије Нови
Преподобни Јевтимије, у свету Никита, родио се 823. године у месту Опсо, близу града Анкаре, у Галатији. Никитини родитељи Епифаније и Ана беху људи богати и веома побожни, те служаху као живи пример побожности не само за суграђане него и за све житеље суседних покрајина. Они беху жалостиви, кротки, гостољубиви и милостиви према сиромасима, и уопште пуни свих хришћанских врлина. Син тако благочестивих родитеља, Никита се од самог рођења испуни благодати Светога Духа, и зато још од најранијег детињства бејаше кротак, честит, послушан и покоран родитељима; клонио се обичних игара и волео да често иде у цркву. Дете Никита беше у седмој години када му умре отац. Тако мати његова остаде са њим и са још две кћери, Маријом и Епифанијом. Развијених умних способности, Никита убрзо постаде ревносан помоћник својој мајци у домаћим и породичним бригама.
Свети свештеномученик Лукијан
Свети Лукијан је рођен од благочестивих родитеља у граду Самосату у Сирији. У својој двадесетој години он остаде сироче, и сво имање што му остаде од родитеља он раздаде сиромасима, а сам отиде у град Едесу к исповеднику Макарију, и под његовим руководством он ревносно изучаваше Свето Писмо. При томе он вођаше строг подвижнички живот. Вина никада пио није већ само воду; јео је једанпут дневно, и то суви хлеб са водом; каткад по читаву недељу ништа окушао није. Велики део времена он провођаше у молитви и сузама, желећи се удостојити блаженства оних који плачу. Волећи молчаније, он срце своје храњаше богоразмишљањем свагда, а лице му бејаше тужно. Но када му је ваљало говорити, из његових су се уста изливали потоци божанске мудрости Светог Писма, које је он непрестано изучавао, осим кад се кратком сну предавао.
Преподобна Параскева - подвижница достојна похвале
У светој личности преподобне мајке наше Параскеве актуализују се речи псалмопојцаДавида: „Диван је Бог у светима својим, Бог Израиљевˮ (Пс 67,36 ). Овај псаламски стих појемо у служби преподобне мајке наше Параскеве, верне угоднице Божје која је својим подвизима у Јорданској пустињи просијала светлошћу светитељства, поставши свима нама образац хришћанског живота.
Преподобна мајка наша Параскева, коју са вером и љубављу прослављамо, рођена је од благочестивих и побожних родитељау Епивату(између Силимврије и Цариграда, близу Каликратије у источној Тракији). Житије препододбне Параскеве казује нам да је имала брата Јевтимија. Жељан да живот свој посвети Богу Јевтимије се, уз пристанак родитеља, замонаши. Подвизавајући се као монах, себе је испунио многим врлинама, те тако би изабран за Епископа мадитског. Као знаменити Епископ он се прославиоу борби са многим јеретицима који су својим погрешним учењима пољуљали лађу Цркве Христове.
