Свети Григорије Палама: Беседа на Вазнесење Господа и Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа

1. Јудејци су по Закону празновали Пасху, односно прелазак из Египта у Палестину. Ми празнујемо еванђелску Пасху, тј. прелазак наше природе у Христу из смрти у живот, из пропадљивости у непропадљивост. Која би реч могла да изрази различитост у узвишености између онога што је старим законодавством било установљено као светиња и повода за наше празнике? Људска реч, наравно, не може да изрази такво превасходство и стога је сада уипостазирана Премудрост највишег Оца, превечни и надсуштаствени Логос Божији Који се човекољубиво сјединио са нама и настанио код нас, делима показао повод за празник и јасно означио висину тог превасходства. Ми сада празнујемо прелазак наше природе у Њему, али не из подземне сфере (преисподње, подземља) на површину земље, него са земље на небо - небеса, а затим и до престола Онога Који влада над свима.

Епископ Јоаникије: Човјек као умно биће, земаљска је слика највећег ума Логоса, самог Бога

Његово Преосвштенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије одржао је у уторак Шесте седмице Великог и Часног поста, 3. априла 2012. године, у амфитеатру Филозофског факултета у Никшићу, предавање под називом “Антропологија цјеловите личности“.

За уводу у тему предавања, које је одржано пред препуним амфитеатром високошколске установе у Никшићу, Преосвећени Епископ се послужио првим страницама Библије у којима се говори о стварању свијета и човјека. Оних шест дана за колико је Бог све створио, а посљедњег дана створи Господ и човјека, не треба схватати у дословном значењу ријечи, онако како бројимо дане, јер је то, према ријечима Владике Јоаникија, библијски, симболички језик, који носи дубљу истину. У стварању свијета и човјека има сличности, али има и разлике.

Преподобни Јустин Ћелијски о Пресветој Богородици

Богородица Милешево Све је од Ње, Пресвете Богомајке; све што је Господ Христос учинио у овоме свету, од Ње је. Она Му је дала ту човешку природу, Она му је дала душу нашу, дала му срце наше, дала му тело наше, да би све то Он спасао, да би све то испунио Богом, да би све то очистио, осветио, обожио и тако човека, биће људско рођено испунио највећом радошћу, бесмртном радошћу, сверадошћу. А то, то је подвиг и дело Пресвете Богомајке.

Све је у Господу Христу од Ње, сав Спас, сав Богочовек, сво Еванђеље Његово, сва Црква Његова,сви Светитељи, сви хришћани, сви праведници, ви и ми, данашњи хришћани. Све је то од Ње, од Пресвете Богомајке. И још, од Ње смо и ми хришћани Срби, прави и истински Срби.

Лазарева субота - библијски и литургијски смисао празника

ВРБИЦА - ЛАЗАРЕВА СУБОТА (грч: Σάββατο του Λαζάρου), или Субота праведног Лазара, уочи Цвети, посвећена је васкрсењу Лазара из Витиније, кога је Исус Христос васкрсао из мртвих после четвородневног пребивања у гробу. Овај празник је установљен у Јерусалиму крајем IV века. После васкрсења, Лазар је био Епископ на Кипру. Овај празник Срби, а многе породице славе Лазареву суботу као Крсну славу.