Свети свештеномученик Патрикије
Епископски престо светог Патрикија беше у граду Бруси (или Пруси) у Витинији. Он јавно проповедаше веру Христову а изобличаваше заблуду незнабожаца, и многе идолопоклонике обраћаше ка Христу Богу. Због тога би ухваћен од незнабожаца заједно са три презвитера: Акакијем, Менандром и Полиеном, и приведен на ислеђење пред врло ревносног идолопоклоника, витинијског намесника царског Јулија. Одлазећи на топле воде, Јулије нареди да за њим поведу и хришћанског епископа са три презвитера, оковане у гвоздене ланце. Дошавши на топле воде и окупавши се у њима ради здравља, Јулије принесе жртву своме поганом богу Асклипију и гнусној богињи Сотирији. Затим, севши на судишту, изведе преда се на суд епископа Патрикија са три презвитера, па му рече: Безумниче, који верујеш бесмисленим баснама и призиваш Христа, погледај колика је свемоћ богова наших! погледај какву лечилачку силу они дадоше топлим водама ради здравља нашег! А на првом месту познај, колика је сила и колика милост оца нашег Асклипија! Ако хоћеш да се спасеш окова и мука, и да спокојно живиш на постојбини својој, ти падни пред њим, поклони му се са смиреном молитвом и принеси му жртву.
Свети мученик Теодот Анкирски
Пошто сам лично сам видео многа добра од светог мученика Теодота, - каже описатељ очевидац његовог страдања Нил, - ја сматрам за дужност да му се и делима захвалим на његовој љубави. Но иако нисам способан да му ни речима ни делима одам достојну хвалу, ипак ћу покушати да то према својим моћима учиним. Јер сматрам да је веома потребно, и корисно за богољупце, описати од младости живот светог Теодота и историју његовог страдања. Неки говоре за њега да је и он испрва живео као што живи већина људи, уживајући сласти овога света: оженио се законито, и држао гостионицу ради зараде; но потоњим мученичким подвигом својим украсио и првобитно живљење своје. Али, нека говори о њему ко шта хоће, ја ћу испричати оно што сам очима својим видео, јер сам од почетка живео са њим, и био удостојаван његових светих разговора.
Свети апостол Андроник и Света Јунија
Свети апостол Андроник припада лику Седамдесеторице апостола. Поверовао је у Христа пре светог апостола Павла, коме је и рођак. О томе апостол Павле сведочи у посланици Римљанима, говорећи: Поздравите Андроника и Јунију, родбину моју, и моје другаре у сужањству, који су знаменити међу апостолима, који и пре мене вероваше у Христа (Рм. 16, 7). Свети Андроник беше епископ Паноније, но ипак не беше проповедник и учитељ само једнога града или једне земље, већ целе васељене, јер је као окриљен путовао по разним земљама, свуда проповедајући Христа и искорењујући идолодемонство. Помоћница му је била чудесна Јунија, која беше умрла свету и живљаше само Христу. Њих двоје приведоше многе познању истинитога Бога, и порушише идолске храмове, и подигоше свуда божанске цркве, изгонећи нечисте духове из људи и исцељујући неизлечиве болести. Блистајући тако, они обоје пострадаше за Христа, и примише двострук венац: и апостолства и мучеништва. Њихове свете мошти бише, по нарочитом откривењу Божјем, нађене у пределима Евгенијским, о чему је подробно речено под двадесет другим фебруаром.
Свети мученици сурдулички
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је на свом редовном заседању у Београду 24. маја 2017. године, на предлог пуноће Епархије врањске на челу са Његовим Преосвештенством Епископом врањским г. Пахомијем, у диптих Светих уврстио Свете сурдуличке мученике (више хиљада страдалих, по званичним подацима неколико комисија и то: 1) Међусавезничке комисије за испитивање кршења Хашке конвенције од стране Бугара у окупираној Србији 1915-1918. године, формиране 1919. године на чијем се челу налазио др Рудолф Арчибалд Рајс, швајцарски грађанин, доктор природних наука и шеф лабораторије на Лозанском универзитету; 2) Међународне комисије о бугарским злочинима над Србима од 1915-1918. године, формиране 1919. године, на чијем се челу налазио амерички новинар Вилијам Драјтон; 3) Извештај сурдуличке општине од 1919. године) из окупиране Србије међу којима су били и Митрополит скопски Викентије (Крџић), епископ призренски Никифор (Перић) и игуман манастира Свети Прохор Пчињски Владимир Протић са целокупним братством пострадале у Првом Светском рату у периоду од 1915-1918. године, од бугарског окупатора.
Новомученик Вукашин
Вукашин Мандрапа (рођен 189? у Клепцима, убијен 1942.у Јасеновцу)
Овај павославни Србин, Новомученик из Јасеновца, родом је из херцеговачког села Клепци, које се налази на источној обали Неретве (наспрам Чапљине).
Био је родом од фамилије Мандрапа, и звао се Вуксан-Вукан-Вук, Вукашин. Треба да је рођен негде крајем 19. века, највероватније у своме селу, али је рано отишао и радио у Сарајеву, па га се зато они Клепчани којису преживели усташки геноцид над Србима 1941-45. г. мало сећају, док га се поједини Срби у Сарајеву добро сећају. У Сарајеву је породица Мандрапа била позната као побожна српска трговачка породица, блиско повезана са Старом Сарајевском црквом.
