Вести са Косова и Метохије

Суморна слика данашње косовске реалности

Затрли све српско. Срби у енклавама преживљавају са само једним евром дневно, а само је осам одсто запослених

Косово и Метохија Мрачно и суморно... Тако је Кај Ејде, 9. октобра 2005. године, описао стање стандарда на Косову и Метохији у свом извештају достављеном генералном секретару УН Кофију Анану. Речником статистике, огољених чињеница и сурових бројки, стварно стање на Косову од 1999. године до данас изгледа још мрачније и суморније.

Економска одрживост јужне покрајине

Косово не може да преживи од угља

Приштина је једнострано прогласила независност, један број земаља је тај чин признао, међутим чак и западни покровитељи „државе Косово" признају да је та независност симболична. Јер, појам независности подразумева способност да се стане на своје ноге.

Милован Данојлић: Косовски незаборав - Трка за векове

Данојлић Косово је данас најчуднија држава на свету. У тој држави живи народ који се отцепио од Србије, а држава му се зове по српском имену једне птице (turdus merula). Није хришћанске вере а окружен је хиљадама православних манастира, цркава и црквишта. Не боји се проклетства које му таква баштина може донети. Има покровитеље удаљене на десетине хиљада километара који о њему не знају ништа, док су његови писци и песници, све донедавно, највише били превођени у Београду. Добио је независну државу која то јесте и није, пошто је надгледана и трајаће док се код Гњилана буде налазила база „Бондстил". На западу је познат по трговцима белим робљем и дрогом, док су најлепше странице о његовим врлинама написали српски писци и етнолози, од Миљанова до Цвијића.

Солжењицин: Останите крај својих гробова

Александар Исајевич Солжењицин Најпознатији руски живи писац, добитник Нобелове награде за књижевност Александар Исајевич Солжењицин обратио се преко „Новости" писмом Србима на Косову и Метохији у којем их позива да остану на својим огњиштима. Иако је слабог здравља, 90-годишњи великан руске и светске књижевности пажљиво прати и дубоко преживљава српску трагедију и суосећа с блиским српским народом. Зато се одазвао на позив нашег листа да се јавно обрати нашем народу, посебно оном делу који преживљава најтеже тренутке.

Клаудио Магрис о Косову

Клаудио Магрис У „Тачијевој држави" били би озбиљно угрожени интереси и безбедност припадника других националних мањина, пре свега Срба, пише водећи италијански интелектуалац.

Шта би се догодило кад би свака национална група у свету, или у једној земљи, сматрала да треба да има сопствену државу како би на најбољи начин заштитила своје интересе, свој културни идентитет и обичаје? Како би то утицало на живот осталих националних мањина у тој држави? Да ли у доба глобализације још можемо говорити о „миту о рађању нације" и теорији „тла и крви"?