Интервјуи

Владика Иринеј: ЦПЦ није црква

„Нити је Мираш Дедеић владика, нити је Црногорска црква, црква", рекао је владика бачки Иринеј, објашњавајући зашто није могућ дијалог СПЦ и ЦПЦ, који је предложио Игор Лукшић

Српска православна црква, односно Православна црква у Црној Гори поручила је да „дијалог" са канонски непризнатом Црногорском православном црквом (ЦПЦ), који заговара премијер Игор Лукшић, није могућ и представља „ванцрквену реалност".

Интервју Владике Порфирија за недељник Време

Да ли ми као друштво, уопште хоћемо телевизијску форму која се зове ријалити програм? У програму те врсте не може се предвидети шта све може да се догоди. Он почива на конфликту и сукобу; на мржњи против онога са ким делите трпезу, на вулгаризмима и свакој врсти девијантног понашања. Док их буде у етру, сигуран сам, биће и инцидената. Ослањајући се на европску праксу, знамо да наш Закон не забрањује њихово емитовање

Према Закону о радиодифузији, у члану 8, Републичка радиодифузна агенција (РРА) има обавезу да спречи емитовање програма који садржи информације којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље. У члану 19 тог закона каже се да се РРА стара и о томе да програми који могу да нашкоде физичком, менталном или моралном развоју малолетника, као и поштовању достојанства личности, не буду доступни малолетницима, а када програм тешко угрожава њихов развој, онда се он забрањује. По члану 17, прописане мере које Агенција може предузети јесу изрицање опомене и упозорења, а у складу са законом, и привремено или трајно одузимање дозволе за емитовање програма.

Црквена уметност данас – живи сведок вере

Преносимо извод из разговора који су о. Вукашин Милићевић и др Давор Џалто водили са о. Стаматисом Склирисом у цркви Светог Максима Исповедника у Костолцу. Комплетан тонски запис разговора је емитован на радију Слово љубве, у емисији Пресек, а доступан је и на интернет адреси: www.slovoljubve.com

Епископ далматински Фотије: Немаштина кочи повратак

Епископ далматински Фотије рођен је као Раде Сладојевић у околини Бањалуке, али је одрастао у Војводини. Његов је отац Стојан почетком шездесетих са петоро деце дошао у Чуруг, где је купио кућу и обрађивао земљу. Но, убрзо је отишао у печалбу у Немачку, а деца су остала с мајком Стајом. Основну школу је Раде завршио у Чуругу, средњу у Новом Саду, а на Теолошком факултету у Београду дипломирао је 1988. На постдипломским теолошким студијама био је две године у старој баварској универзитетској престоници Ерланген и планирао је да настави школовање у Грчкој, али се враћа у Србију на позив свог духовника и професора, владике бачког Иринеја, који ће га у ковиљском манастиру најпре замонашити, а потом и рукоположити у чин јерођакона. Неко време је потом службовао у манастиру Бођани, а од 1993. био је професор у богословији "Светог Арсенија" у Сремским Карловцима.

Интервју Епископа Рашко-призренског Г. Теодосија за Правду, 16. јануар 2010. год.

АРТЕМИЈЕВИ СЛЕДБЕНИЦИ И ДАЉЕ ПРАВЕ РАЗДОР

Епи­скоп Те­о­до­си­је је као се­дам­на­е­сто­го­ди­шњак пр­ви пут по­се­тио ма­на­стир Ви­со­ки Де­ча­ни, а де­вет го­ди­на ка­сни­је по­ста­вљен је за на­сто­ја­те­ља и од­ли­ко­ван чи­ном игу­ма­на Цар­ске ла­вре ма­на­сти­ра Ви­со­ки Де­ча­ни.