Култура

Обновљен сјај стубенвилских икона

Шта је икона? Да ли је то пуко представљање догађаја или светих? Или је то прилика за сусрет са увек живом и увек велелепном небеском стварношћу? Сваки православни хришћанин схвата да на икони и преко иконе сусрећемо светитеља или осећамо благодатне енергије празника којем је икона посвећена. Начин на који одговарамо на велелепије икона говори нам нешто о нашем духовном животу и о нашем односу с Богом и Његовим светима. То је разлог зашто је целивање икона и поштовање њихове духовне вредности, поред уметничке, за нас православне  императив.

Кардинал Милер велича антинацистичког борца Бонхефера

Кардинал Курије о евангеличким свештеницима и борцима отпора нацистима погубљен је пре 75 година: „До данас је остао пример човечног поступања у духу Христовом“.

Ватикански кардинал Герхард Лудвиг Милер величао је протестантског свештеника и борца отпора протв нацистима Дитриха Бонхефера, погубљеног пре 75 година, као значајног  теолога и „мученика свег хришћанства“. Бивши префект Конгрегације за верска питања рекао је у уторак у новинској агенцији Катпрес у Риму да је Бонхефер и даље присутан као „пример човечног поступања у духу Христовом“. Бонхефер је погубљен као представник Исповедне Цркве  9. априла 1945. у концентрационом логору Флосенбург. Кардинал Милер је написао своју дисертацију о Бонхеферу.

Епископ Јован (Пурић): Горе имајмо срца. Историја и есхатон.

У издању манастирâ Пустиње и Раче, а са благословом Епископа ваљевског Милутина, 2019. године је објављена књига епископа Јована (Пурића) Горе имајмо срца (историја и есхатон) ИСБН 978-86-81218-18-1.

У самом уводу владика Јован објашњава православно учење о есхатону као савршено испуњавање и осмишљење историје, односно врхунац, пуноћу и стварност вечног животу у заједници са Тројичним Богом после Другог Христовог доласка, а наглашава да последње догађаје треба схватити искључиво у светлу Оваплоћења и Откривења Господа Исуса Христа, Сина Божјег. То је веома важно јер се у савременој богословској литератури говори о двема есхатологијама – за које аутор каже да су у сржи једне и јединствене – футуристичкој (у вези са очекивањима онога што ће се тек збити и открити у Другом Христовом доласку) и оствареној (у вези са Оваплоћењем Сина Божјег и Његовог првог доласка у свет, односно у историју). Дакле, аутор овде жели да истакне да есхатологија мора да буде у вези оба Христова доласка, јер је есхатолошка епоха започела првим доласком и до Другог доласка.

7. април Светски дан здравља

Светска здравствена организација (СЗО) сваке године обележава Светски дан здравља. Наиме, 7. априла препознат је допринос лекара, медицинских сестара и других здравствених радника.

Слоган Светског дана здравља 2020. је „Помози сестре и бабице“. Да би скренуо пажњу на њихов допринос током епидемије КОВИД-19, Светски дан здравља „посветиће пажњу тренутном стању здравствене  неге у целом свету“.

Жички благовесник – часописа Епархије жичке

У данима када се кроз Васкршњи пост припремамо за прослављање сверадосног празника Васкрсења Христовог, светлост дана пред очима читалачке публике дочекао је и нови број часописа Жички благовесник. Новонастала ситуација, проузрокована проблем око вируса корона, учинила је да овај број буде додатно важан као мисионарски начин да се са верним народом буде у свим околностима. Управо са том намером га је 1919. године и покренуо Свети Николај Охридски и Жички, желећи да народу измученом вишегодишњим ратом пружи утеху и наду за дане који су уследили. Стога, на првим страницама доносимо текст Светог Николаја. Он нам на себи својствен начин, погледом човека који је „видео Бога“ и даље сезао до познања дубина тајне постојања човека и света, објашњава значај Васкрса. Сликовито нам описује као је светом текла апостолска проповед, која се „није састојала у томе, шта је Исус из Назарета учио, но шта је се с тим Исусом случило“.

Никола Урица: Српска православна црква у Загребу

Неће бити много наших православних житеља y Загребу, који се данас још сјећају,како је прије подигнућа садање цркве, наш стари храм Божији изгледао, а биће још много мање оних, који знаду, како смо се данашње наше цркве и опћинске куће довинули. Да време спомен неутре и да се не заборави, како су наши пређи до опћинске куће и до храма Божјег у Загребу у опће дошли, и како је данашња наша црква подигнута,одлучио сам се ове ретке написати и y „Новом Србобрану“ обнародовати.