Нове књиге

Владислав Пузовић: Руски путеви српског богословља

Капитално дело у издању Православног богословског факултета Универзитета у Београду и ЈП Службени гласник: Владислав Пузовић, Руски путеви српског богословља. Школовање Срба на руским духовним академијама (1849-1917), Београд 2017.

Пред читаоцем је сасвим нова област истраживања која се односи, не само на српску црквену и историју уопште већ и на историју Руске Цркве - посебно њеног духовног школства и образовања у трајању од око 70 година, на прелому два века, 19. и 20. Млади црквени историчар Владислав Пузовић за ову област истраживања није имао много узора у литератури и зато је учинио велики пионирски корак исчитавања сачуване архивске грађе похрањене у архивима у Украјини и Руској Федерацији - Кијев, Москва и Санкт-Петербург. Сем ретких изузетака ова грађа која се односи на Србе студенте духовних академија није коришћена, а без ње, признаћемо, нема правог истраживања. Аутор је, иако млад, показао искуство темељног, свестраног, критичког и изнад свега, обазривог истраживача, који зналачки из расположиве грађе исчитава прве странице развоја богословске мисли код Срба и даје сажет пресек развоја исте у Русији као alma mater  српске богословске мисли савременог доба.

Светигора: Крст - оружје мира и знамен побједе

Послије скоро више од два мјесеца из штампе је изашла нова „Светигора“, 265. број  образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске, који је уприличен за празник Крстовдан. О том празнику говори текст „Православна прослава Часног крста“. Нови број информише о најважнијим догађајима Православне цркве који су се десили између Петровдана и Крстовдана, а такође пружа и низ интересантних текстова из области теологије, културе, историје, медицине...

Богословље - сведочанство богословске мисли у 20. веку

Из штампе је изашао нови број часописа Православног богословског факултета Универзитета у Београду Богословље.

Ради се о првој свесци за 2017. годину на укупно 240 страна. Нови број Богословља читаоцима доноси 14 научних радова из различитих области богословља и сродних научних дисциплина, писаних од стране еминентних научника из земље и иностранства. Часопис се може купити у књижарама Православног богословског факултета Универзитета у Београду. О начину претплате обавештење је могуће добити преко адресе bogoslovlje.pbf.rs.

Нови број Православног мисионара

Свеска 357, бр. 5/2017 (септембар–октобар)
 

Крајем септембра из штампе је изашао нови број часописа Православни мисионар, посвећен теми односа хришћанства и светских религија. Поред прилога из тематског дела, у новом броју могу се прочитати текстови о Старцу Симеону Добрићевском, Маслинској гори и Гетсиманском врту, светогорском манастиру Дохијар, манастиру Гориоч на Косову и Метохији, односу вере и науке, вишедетним хришћанским породицама, сведочанствима, Филипу Вишњићу, свадбеним обичајима и други.

У рубрици „Десет питања за православног мисионара“ у овом броју на мисионарска питања одговара један афрички православни мисионар – свештеник Филип Гатари из Кеније. Отац Филип је мисионар православља у Африци, у северном подручју Кеније, у округу Нијери. Клирик је Александријске Патријаршије и директор православне школе „Свети Антоније Велики“.

Протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић: Јеванђељски мотиви у епским народним песмама

Најновијом књигом прота Саво Б. Јовић указује да је епска поезија израз народног стваралаштва и традиције који је неодвојив од хришћанске културе и црквености, као и да је Православно хришћанство формативни оквир српске културе и потврда њеног вековног трајања.

После христијанизације у 7. веку, затим и успешне мисије Свете браће Кирила и Методија и њихових ученика петочисленика (у 9. и 10. веку), српски народ је ушао у период раних средњовековних држава. Међутим, све је то била припрема за ону епоху културног узлета светородне династије Немањића, коју су зацртали крајем 12. и почетком 13. века својим радом Стефан Немања (Свети Симеон Мироточиви) и његови синови Стефан Првовенчани (Св. Симон) и равноапостолни просветитељ нашег народа Св. Сава, први архиепископ српски.

Поимање историје као сарадње са Божјом вољом, вишевековна култура задужбинарства и изградње велелепних споменика (цркава и манастира), затим појава Косовског завета кроз судар са исламским завојевачем Балканског полуострва помогао је Србима да време туркократије преброде као самосвестан и поносан народ. Суноврат племства на Косову „грдном судилишту“ није уништио елиту код Срба. Парадигма предводника поробљене нације, како је то ипак уметнички осетио историчар Стојан Новаковић (1842–1915) у своме заборављеном историјском роману, остали су „калуђер и хајдук“. Свештеномонах је и даље чувао снагу средњовековне писмености, а хајдук је носио жељу за променом социјално наметнутог лошег положаја. Али, и једног и другог повезивао је епос.

Нови број Православља – новина Српске Патријаршије

Православље бр. 121, 1. октобар 2017. године

На насловној страници овог броја налази се слика Његовог Блаженства Папе и Патријарха александријског и све Африке г. Теодора II, који се од 22. септембра налази у Србији, у званичној (мирној) посети Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју и Српској Православној Цркви, а о његовој посети читаоци се опширније могу информисати у репортажи коју смо припремили...

Такође, у овом броју Вашу пажњу скрећемо на извештај са устоличења Преосвећеног Епископа зворничко-тузланског г. Фотија из пера Зорице Зец, као и на прилог о „Данима Српске“ у Србији који је приредила Славица Лазић, те на разговор са Преосвећеним Викарним Епископом моравичким г. Антонијем.