Нове књиге

Сабрана дјела Светог Петра Цетињског

Митрополит Амфилохије: Ријеч Светог Петра до данас одјекује

Сваки запис, посланица и поступак Светог Петра Цетињског потврђују његово састрадавање са народом, трпљење, изузетну трезвеност и невјероватно осјећање за стварност. Он свему зна мјеру: мјеру својој ријечи и правдољубљу, мјеру односа према Богу и према људима, границу до које се може ићи у миру и мирењу, у рату и ратовању – забиљежио је митрополит Амфилохије.

Др Илија Томић: Речник јеврејског библијског језика

Под јеврејским језиком подразумева се језик израиљског народа, забележен највећим делом у списима Старог Завета, у ретким сачуваним писаним споменицима као и у литератури која је затим настала, у Талмуду и у другим списима. Назив „јеврејски језик“ сусреће се тек у Мишни, али не и у тексту књига Старог Завета. Овде се једном спомиње „језик Ханана“, а откада је нестало Северно израиљско царство 722. године пре Христа, назван је „јудејским језиком“. У каснијој литератури називан је „Светим језиком“  за разлику од говорног арамејског језика.

Јеврејски језик је, као и арапски, врло једноставан језик, као и остали језици из групе семитских језика. Било би добро нешто рећи о особинама јеврејског библијског језика. То ће се посебно видети у сусрету јеврејског библијског изворника и једног од најстаријих и највећих преводилачких подухвата у историји човечанства, превода јеврејске Библије на грчки језик у време Птолемеја Филаделфа (3. век пре Христа). Језик грчки је био језик философије и разрађеног логичког мишљења.

Мирољуб Манојловић: Кнез Милош и Пожаревац

Тема о кнезу Милошу Обреновићу без сумње побуђивала је, па и данас, побуђује велики интерес, како код истраживача наше новије прошлости, тако и код читалаца и знатижељника сазнања о кнезу и његовом времену. Кнежева личност и друштвени и политички амбијент у коме је живео и деловао побуђују увек ново интересовање за овај период који је представљао основу из које је израсла српска држава и њено друштво 19. века. Интерес за проучавање ове теме утолико је оправданији у години (2015) када обележавамо 200 година од Другог српског устанка из чијих је  основа континуирано настајала српска држава, њене институције и њена култура.

Др Александар Раковић: Срби и религијски интервенционизам 1991 – 2015

Политички аспекти верских изазова српској држави и Цркви после распада Југославије

Књига др Александра Раковића „Срби и религијски интервенционизам 1991 – 2015“ значајно је дело које обухвата овај драматични период од 1991. до 2015. године. Верски изазови српске државе су били интензивни у овом периоду, што је  изазвано распадом Југославије. Несумњиво да је верски чинилац био доминантан, али можемо слободно рећи  да грађански рат није изазван религијским мотивима.

Религијски интервенционизам против српског народа и Српске православне цркве покренут је почетком деведесетих година двадесетог века са распадом Социјалистичке федеративне републике Југославије и траје до данас континуирано. Он се налази у истом склопу и у истом процесу као и војни и економски интервенционизам евроатланских структура против српске и југословенске државности. Чињеница је да је свака наша граница угрожена деловањем верских идеологија које као да су се повампириле из времена Другог светског рата: „Хрватска православна црква“, „Црногорска православна црква“, римокатолички ревизионизам, радикални ислам, великоалбански фанатизам, бугарски и румунски верско-етнички експанзионизам. Македонски црквени раскол вуче корен из комунистичког времена.

Дарко Ђого: Гностички мит и мит о гностицизму

Још од ранохришћанских новозаветних списа видимо, посебно у Јовановом Јеванђељу и посланицама, снажан отпор гностичкој мисли. Заправо, шта је гностичка мисао? Откуда песимистички однос према створеној материји? Можемо слободно да кажемо да је дуалистички однос према свету врло стар. Јудеохришћанска мисао је имала тежак задатак да преовлада онтолошки дуализам као кривотворену антропологију, космологију и, у крајњој линији, људску егзистенцију која је са својим оптимизмом израстала из јудеохришћанског монотеизма и онтолошког  монизма на плану створеног.

Дуализам ће увек паралелно кроз историју узнемиравати Цркву Божју, али и бити њен подстицај да формулише своје ставове.