Нове књиге

Цар Николај II Романов на календару за 2016 годину

Почетком септембра појавио се у продаји зидни календар сериjе “Руски Цар“ за 2016 годину са портретом Цара Николаја II Романова.

Прво што обрадује око и срце гледаоца је, свакако, портрет Цара Николаја II. Портрет који је 1915. године насликао познати руски уметник Борис Михајловић Кустодиев (1878-1927). Борис Кустодиев, представник руске интелигенције и поштовалац Свете Царске Породице, није могао остати равнодушан пред светом личношћу Цара. Ово уметничко дело је дубоко психолошко, грађено готово иконографски. Посебан акценат треба ставити на боју царске униформе-пурпурну. Уметник је предосећао скоро мученичко страдање Царске Породице. Лик цара је смештен око зидина Кремља-симбола земаљске Русије која је неодвојива од свете, небеске, Русије.

Овакви портрети представљају важан историјски документ. Уједно нам показују колику је љубав имао руски народ према своме Цару.

Радован Пилиповић: Чечава - Мала Србија у Босни

Поводом 150. годишњице изградње и освећења храма Рођења Пресвете Богородице у Чечави из штампе је изашла монографија Чечава - Мала Србија у Босни.

У издању Српске православне црквене општине чечавске у Чечави, а у сусрет јубилеју 150. годишњице изградње и освећења тамошњег храма Рођења Пресвете Богородице, изашла је из штампе монографија о црквено-народној прошлости у овом вишеструко значајном и знаменитом мјесту. Књига „Чечава – Мала Србија у Босни“ тиче се, превасходно, црквене историје на подручју Чечаве и њене ближе околине, али исто тако та микроисторија уклопљена је у све опште токове српске историје.

У штампи су преводи делâ Поклоњење Светим местима и Живот Константинов

У Едицији Свети Оци у преводу на српски језик већ су објављена делâ Светог Никите Ремезијанског и Лактанција, а у припреми су преводи Етеријиног списа Поклоњење светим местима - Peregrinatio ad loca sancta (свеска 4 у едицији) и Живот Константинов од Јевсевија Кесаријског (свеска 5 у едицији). Упоредним публиковањем оригиналног текста и превода на српски језик уредник ове едиције, протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, жели да српску јавност обогати светоотачким делима и мислима на ползу Мајке Цркве.

Сабор - Нови часопис Епархије франкфуртске и све Немачке

Почетком септембра 2015. године из штампе је изашо САБОР - нови мисијски часопис Епархије франкфуртске и све Немачке .

Када човјек намјери да напише коју ријеч, неку поруку, писмо или књигу, то значи да се нешто важно десило. Ми као људи пишемо, јер желимо да посведочимо о догађајима, људима и чињеницама који су се збили у нашим животима. Из таквих разлога написана су Јеванђеља и све библијске књиге, једнако као и сва каснија дела црквене књижевности, која су имала увек исти циљ: сведочење о љубави Божјој према човеку. Отуда и ми, који почињемо са овим новим часописом, користимо прилику да већ у уводној речи посвједочимо о чуду љубави Божје, која се десила са нашим верним народом на подручју данашње Републике Немачке.

Нови број часописа Богословље

Пред читаоцима је још једна садржајна свеска Богословља -или словљења о Богу. Као постављена духовна трпеза, наш часопис нуди различиту ду­ховну храну и утеху својим читаоцима и поштоваоцима, ево већ, ни мање ни више него деведесет година (прва свеска Богословља изашла је 1926. године). Ретки су наши часописи и листови који су дуговеки на нашим не­мирним просторима. Старина и добро искуство обавезују, по оној народ­ној изреци: „Племство обавезује!“ Треба само следовати добром примеру и искуству које је наш часопис већ прошао и остати му веран и доследан. То управо и чини садашњи нараштај, махом наших млађих богослова који стасавају под окриљем Богословског факултета последњих деценија. По садржају нашег часописа може се лако видети које све области богословља су заступљене.

Из штампе изашао 247. број часописа „Светигора“

Са великим хришћанским празником – Успењем Пресвете Богородице из штампе је изашао септембарски, 248. број „Светигоре“ – образника за вјеру, кулутуру и васпитање Митрополије црногорско-приморске. На првим страницама налази се бесједа Његовог високопреосвештенства архиепископа цетињског, митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија „Завјетни кивот рода светосавског“, коју је изговорио уочи Видовдана ове године у Пећкој патријаршији.

Слиједи богословска тема Иринија Артемија „Дарови Светог Духа, према светим Исидору Пелусиотском и светом Кирилу Александријском“.