Нове књиге

Каталог рукописних књига Библиотеке Славонске Епархије

''Konačno treba vidjeti kakvih ima stvarnih garancija da će se ta građa u buduće primejereno zaštititi
i očuvati u Republici Hrvatskoj'' ^[1]

Крајем прошле, 2014., године с благословом Преосвећеног Епископа славонског господина Јована Ћулибрка, професор др Зоран Ранковић, доцент др Србољуб Убипариповић, асистент Никола Јоцић и потписник ових редова, наставници Православног богословског факултета Универзитета у Београду, започели су истраживање ратом разорене библиотеке Славонске епархије[2] са седиштем у Пакрацу у оквиру пројекта ,,Старе српске штампане и рукописне књиге на територији Епархије славонске: истраживање уништеног и сачуваног књишког блага.'' Рад на преосталој грађи обављен је током пролећа 2015. године у Пакрацу и Загребу. Прва фаза овог пројекта, чији је резултат књига коју држите у рукама, обухватила је сачуване рукописне књиге ове библиотеке.

Светигора, број 249: Црква на распећу

Странице новог броја «Светигоре» отвара бесједа «Црква – свједок непролазне мудрости и знања» Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског, митрополита црногорско-приморског Амфилохија, изговорена у августу ове године у Фочи. Нажалост, многи ниподаштавају постојање Цркве, њену мисију и улогу на земљи, њен ауторитет и неприкосновеност, те ударају на њу и распињу је.Томе је посвећена тема крстовданске «Светигоре» Црква на распећу. О актуелном „новом удару на Цркву», који је испољен нацртом закона о вјероисповијести читате ставове: тј. бесједу Митрополита црногорско-приморског Амфилохија «Законе пишу они који не вјерују у Бога», епископа будимљанско-никшићког Јоаникија «О нацрту и јавним расправама», координатора правног савјета Митрополије протојереја-ставрофора Велибора Џомића «Покушај спречавања мисије Цркве», директора ИИ Светигора протојереја-ставрофора Радомира Никчевића „Покушај темељног рушења Српске православне цркве у Црној Гори од стране Владе Црне Горе“.

Протојереј-ставрофор Милан Јанковић: Врађање верске наставе у образовни систем Србије

Наш драги и неуморни протојереј-ставрофор Милан Јанковић, познатији свима као отац Мића, посветио је скоро цео свој живот Цркви. Више од две деценије био је главни секретар Светог Архијерејског Синода. Са тог високог положаја присуствовао је готово свим  посетама виђенијих и званичних личности Српској Цркви. Узимао је учешће на седницама Светог Архијерејског Синода, водио записнике, те јако добро познаје живот и рад православља код нас.

Своја сећања, са верном документацијом, зналачки је овековечио у овој књизи на близу шест стотина страна. О збивањима из последњих бурних деценија код нас мало је писано. Због тога је овај материјал драгоцен и биће највернији сведок. Међу многим дешавањима најважније место заузима опис мукотрпног повратка верске наставе у школе. Када се ова реформа у српском народу спроводила, захваљујући блаженопочившем – светом патријарху Павлу и тадашњем Председнику Владе Србије Ђинђићу, из познатих разлога, није се много о томе говорило и писало. Имајући у виду све то, ова књига нам је утолико драгоценија, јер попуњава велику празнину у историји наше Цркве.

Ненад Идризовић: Огледи из историје црквеног библиотекарства

Ново издање Православног богословског факултета Универзитета у Београду и ИК „Јасен“

Корист објављивања резултата истраживања на тему историје библиотека огледа се, поред осталог, и у пружању прилике да се још једном осврнемо на значај изучавања ове области. Такву прилику пружају и огледи из историје црквеног библиотекарства Ненада Идризовића, објављени управо под тим називом. Огледи из историје црквеног библиотекарства већ својим насловом испуњавају једну важну улогу коју дела попут овог треба да имају: позивање на нова, даља истраживања, потврђивање постојећих и откривање нових чињеница. Везано за назив дела, тешко је отети се утиску да синтагма „црквено библиотекарство“ носи двојаку поруку.

Јубиларни десети број часописа Искон

Протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић: Реч на представљању часописа Искон

Прошло је 18 година од када се, 1997. године, у Врању појавио први број часописа Искон, 9 година од када је 2006. године објављен претходни, девети број Искона. Ове 2015. године сабрали смо се да Вашој љубави и пажњи представимо нови, десети број Искона, без сваке сумње - најлепшег часописа не само наше Помесне Цркве него свеукупног Православља. Пошто сам ја имао част и привилегију да уређујем пет бројева Искона, од 5. до 9. броја, позван сам вечерас да учествујем у овој промоцији. Уверен сам и чврсто стојим на позицији да се садашњост не може разумети а будућност предвидети или стварати уколико не почнемо од сагледавања прошлости. Одговор на питање шта се данас дешава и зашто се дешава почива у одгонетању онога што се раније збило. И само отварање тих вратију може да нас одведе у просторе знања и разумевања. Зато ћу ја вечерас говорити о прошлом Искону, о ономе што је он био, да бих направио увод у причу о томе шта он данас јесте.

Марш на Дрину – Велики рат преточен у песму

У оквиру обележавања стогодишњице Првог светског рата Медија центар „Одбрана“ представља публици своје најновије издање под насловом „Марш на Дрину – Велики рат преточен у песму“ ауторке Јасне Јојић.

„Марш на Дрину”, композиција музичког великана Станислава Биничког, постао је симбол Церске битке, прве борбе у Великом рату и уједно прве победе савезника. Током прославе пола века од настајања, 1964. године, марш „На Дрину” добио је и стихове из пера књижевника, новинара и дипломате Милоја Поповића Каваје.