Нове књиге

Искра Шавника

У понедјељак 20. априла 2015, у сали Скупштине општине Шавник промовисан је нови парохијски часопис "Искра Шавника". Поздрављајући бројну публику, свештенство и монаштво Епархије, сабране поводом промоције првог броја часописа "Искра Шавника“, који издају парохија шавничка и манастир Бијела, надлежни парох јереј Драженко Ристић је казао да су се ове новине „родиле о Васкрсењу Христовом, празнику над празницима, којем се радује све што дише на небу и на земљи“.

"Управо из смисла васкрсења и радости живота настао је и овај наш часопис, а са благословом надлежног нам Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија. Идеја у вези покретања овог гласила одавно се налазила у духовним ризницама, а свој епилог добила је на овогодишњој светосавској академији у селу Дужи, када је о. Исаија, старјешина манастира Бијела, покренуо питање о томе да се духовно, књижевно и историјско богатство стави на папир, јер је овај крај ризница видљивог и невидљивог и да на тај начин овај наш крај добије свој лист и каже свој глас“.

Протојереј-ставрофор Ранко Билинац: Митрополит Свети Петар Зимоњић

Књига „Митрополит Свети Петар Зимоњић“, аутора протојереја-ставрофора Ранка Билинца, која говори о животу и раду митрополита дабробосанског Петра Зимоњића, који је мученички пострадао од усташа 1941. године, промовисана је синоћ у Културном центру Источно Ново Сарајево. Ријеч је о докторском раду проте Ранка Билинца, који је одбрањен на катедри за историју Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

Часописи Епархије крушевачке

Последњи број часописа Епархије крушевачке Православна вера и живот, поред штампаног издања, доступан је нашим читаоцима у електронском издању у ПДФ формату. Деца, потреба за децом и рађањем деце главна је тема овог броја. У њу нас уводе речи Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког Господина Давида, а за њима и песма Да нас беше петоро у мајке. У овом броју имамо и прилог о задужбинарству госпође Душанке Фелдбауер, о њеном животном путу и богоугодној намери да буде ктитор новога храма који се гради у Крушевцу – цркве Светог Апостола Павла и Светог Николаја Мирликијског Чудотворца. Ту су и други радови и прилози, и архипастирска делатност Епископа крушевачког Господина Давида.

Нови број Православнoг мисионара (бр. 342)

По­чет­ком апри­ла 2015. го­ди­не из штам­пе је иза­шао но­ви број
ча­со­пи­са Пра­во­слав­ни ми­си­о­нар (све­ска 2 за 2015. годину, бр. 342), по­све­ћен Пре­све­тој Бо­го­ро­ди­ци.

Но­ви бро­ј овог ми­си­о­нар­ског гла­си­ла Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве за мла­де сво­јој пу­бли­ци у те­мат­ском де­лу до­но­си ви­ше чла­на­ка ко­ји се од­но­се на пра­во­слав­но по­што­ва­ње Мај­ке Бо­жје, за ко­ју је ре­че­но да је не­пре­су­шна пе­сма бо­го­сло­вља. У окви­ру те­мат­ске це­ли­не на­ла­зе се члан­ци о при­сно­дјев­ству Бо­го­ро­ди­це, о Све­тој Го­ри као Бо­го­ро­ди­чи­ном вр­ту, мо­ље­њу ро­ди­тељâ Све­тог Са­ве Пре­све­тој Бо­го­ро­ди­ци, о Ус­пе­њу Пресвete Бо­го­ро­ди­це, као и пре­во­ди бо­го­слов­ских тек­сто­ва о Мај­ци Бо­жјој - са грч­ког, ен­гле­ског, ру­ског и укра­јин­ског је­зи­ка, чи­ји су ау­то­ри све­то­гор­ски ста­р­ци, о. Џ. А. Мак­га­кин, aр­хи­епископ Јо­ван (Ша­хов­скиј), Пе­тар Па­ла­мар­чук и митрополит Вла­ди­мир (Са­бо­дан). У окви­ру те­мат­ског бло­ка на­ла­зи се и раз­го­вор (pdf) са ста­нов­ни­ком Бо­го­ро­ди­чи­ног вр­та - Све­те Го­ре, је­ро­мо­на­хом До­си­те­јем (Ра­ди­во­је­ви­ћем), са­бра­том ма­на­сти­ра Хи­лан­дар.

Браничевски весник (6/V, 2014)

Будући да су многи покушали изложити казивање о догађајима који су се догодили међу нама, као што нам предадоше они који су од почетка били очевидци и слуге Логоса, намислих и ја, испитавши тачно све од почетка, по реду писати теби, племенити Теофиле…

Тим речима је Свети апостол Лука отпочео своју јеванђелску повест и ударио темељ свега што би се могло назвати хришћанском или црквеном историјом. Суштина ових речи се огледа у делу једног потоњег историчара Цркве, чувеног Јевсевија Памфила, који је, желећи да попут Луке пише црквену историју, схватио да то не може чинити по старим правилима, тј. нити Ab Urbe Condita, нити олимпијадама, нити сотвореніемъ міра, нити листама краљева и царева. Историја Цркве је, наиме, таква да, као икона Будућег, обухвата све историје – сваког града, државе, племена и народа. Јевсевије је, стога, у свом Хроникону упоредо поређао хронографске табеле различтих народа и крајева, препознавши да је њихово кључно одређење време за сотворити Господеви, тј. време Цркве.

Роксанда Тимотијевић: Старине Призрена

На годишњицу упокојења Роксанде Тимотијевић (1933-2014) на Светлу среду, 15. априла 2015. године, трудом њене породице, из штампе је изашла њена књига-легат Старине Призрена (The antiquities of Prizren, Ниш 2015)

Аутор ове значајне и јединствене монографије града Призрена и његових старина, почивша Роксанда Тимотијевић, супруга проте Милутина Тимотијевића, ректора Призренске богословије, рођена је 11. октобра 1933. године у Неготину. Као дипломирани историчар уметности долази у Призрен септембра 1961. године, где ће примити службу кустоса културно-историјских споменика града Призрена, у првом реду цркава, за које ће животно бити везана до краја свог живота. Била је дугогодишњи радник Завода за заштиту споменика културе у Призрену.