Нове књиге

Драгоцени допринос српској црквеној историографији

Драгоцени допринос српској црквеној историографији
Драгоцени допринос српској црквеној историографији
Драгоцени допринос српској црквеној историографији
Драгоцени допринос српској црквеној историографији

У свечаној сали Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима 13. марта 2015. године одржана је промоција зборника радова поднетих на научном скупу на тему Три века карловачке митрополије 1713-2013.

О значају Карловачке митрополије и доприносу њене јерархије очувању духовног и националног јединства српског народа током три века постојања као и важности објављивања овог првог зборника научних радова њој посвећених, говорили су Епископ сремски г. Василије, председник Матице српске г. Драган Станић, проф. др Дејан Микавица, управник Одсека за историју Филозофског факултета у Новом Саду и др Драго Његован, председник Малог историјског друштва из Новог Сада.

Ново издање Епархије далматинске

Мученици, исповедници и подвижници Руске Православне Цркве пострадали током 20. века

Многострадална Епархија далматинска смогла је снаге да светлост дана угледа једна потресна књига која казује о небројеним страдањима православних хришћана Русије у једном заиста тескобном времену. Наиме, пре безмало две деценије, г. Слободан Продић начинио је прво издање ове књиге у којој је изложио кратке напомене о страдању само неких од безброј хришћана пострадалих  током прве половине 20. века на простору некадашњег Совјетског Савеза.

Данас, након прилично дугог временског периода, пред нама је друго издање овог дела које је допуњено како самим документима која говоре о прогону Цркве, тако и напоменама о литератури која се у протеклих пар година појавила на руском језику, а обрађује проблем страдања православних хришћана у различитим деловима Совјетског Савеза. Како сам аутор наглашава, дело је настало са жељом да се и други потенцијални ствараоци упусте у дуговремени и тескобни процес истраживања једног у низу прогона Цркве.

Свети Никита Ремезијански – сабрана дела

У оквиру едиције Свети оци на српском језику, објављени су преводи свих списа Светог Никите Ремезијанског, сабрани у два тома, и то са критичким апаратом и научним уводом који потписује протојереј-ставрофор Радомир Поповић, ред. проф. Историје Цркве на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.

Сабрана дела Светог Никите Ремезијанског су вид поука, односно беседа подељених у шест књига у којима се говори о одређеним истинама из хришћанске вере и живота. Свети Никита је био хришћански светитељ, епископ ремезијански. Проповедао је Хришћанство у – данашњој – нишко-пиротској области, са седиштем у Белој Паланци. Од његових дела добар део је сачуван и захваљујући томе имамо увид у његов литерарни рад који може да се двојако посматра: 1. пастирски; и 2. богословски. Његов допринос у ширењу речи Божије у југоисточном делу Европе је огроман. Свети Никита је успео да обрати у Хришћанство многобожачка племена која су живела у унутрашњости Балканског полуострва. Његове поуке су обухватале и оне који су се спремали да постану хришћани, односно оне који су то скоро постали, а из разлога учвршћивања у вери.

Старац Никанор Хилендарац

Један је Бог, једна Србија, један пут светосавски, једна Вера и Црква православна. То је најважније, а све друго је споредно! (Старац Никанор Хилендарац)

Благословом Епископа аустралијско-новозеландског Иринеја и сагласношћу  Игумана Методија са христољубивим братством манастира Хилендара на Светој Гори, из штампе је изашла књига о Старцу Никанору, који је преминуо у мисији љубави и помирења у Аустралији, 4. марта 1990. године. Његово свето тело је сахрањено у храму св. Алипија Столпника у манастиру Св. Саве у Илејну, Викторија.

Преподобни Старац Никанор (Савић) проигуман манастира Хилендара на Светој Гори, представио се у Господу у мисији љубави и помирења у Аустралији, у Недељу Православља, 4. марта 1990. године. Његово свето тело сахрањено је у храму св. Алипија Столпника у манастиру Св. Саве у Илејну, Викторија.

О молитви Светог Јефереmа Сирина

Слободан Продић: Господе и Владру... О молитви Светог Јефрема Сирина

Пред нама је ново издање Епархије захумско-херцеговачке и приморске и Митрополије дабробосанске које је, са благословом Његовог Преосвештенства др Григорија, угледало светлост дана управо у време Великог поста када се по нашим светим храмовима неретко чују речи молитве Светог Јефрема Сирина.

Имајући у виду чињеницу да је велики писац Ф.М. Достојевски једном приликом рекао да ова молитва представља својеврсни народни катихизис из чијих се речи обичан верујући човек заиста може научити истинама православне вере, Слободану Продићу, осведоченом трудољубцу иза кога је већ сад завидан број објављених наслова, заиста је пошло за руком да на њему својствен начин, изнесе не само потребне напомене о овој молитви, него и самом Јефрему Сирину - угоднику Божјем који је, са пуним правом, назван "харфом Духа Светог".