Нове књиге

Дарко Ивановић: Свештенослужитељи Браничевске епархије: А-Љ

Свештенослужитељи Браничевске епархије: биографски лексикон (свештеници и ђакони): А-Љ / Дарко Ивановић. Пожаревац: Епархија браничевска, Одбор за просвету и културу, 2014 (Смедерево: Newpress). 224 стр.: илустр.; 21 cm. (Библиотека Вечност у времену)

Истинито и живо историјско наслеђе нашег народа чува се у Цркви. У тој ризници живота историја престаје да буде опис прошлости ради самог описа, у том организму љубави повест није приповедање ради поуке, нити је „учитељица живота“. У сабрању васкрслих, са Првенцем усталих из мртвих, историја, овај пут, препорођена, опрана, преображена и сабрана, долази из будућности и показује се као историја спасења, истинита или црквена историја. Брига за улазак у ту историју, старање за тумачење знамења прошлих времена ради будућег догађаја, задатак је нас хришћана, причасника Тела онога који је Алфа и Омега историје, простора и времена.

Ово свето сједињење времена, процес претварања профане историје у вечност, без губитка ње саме, свети преображај наших немуштих покушаја да се изборимо са распарчаним, смртоносним временом и преградама простора, остварује се једино у Цркви, на литургијском сабрању свих времена и свих простора, дешава се у анафори, у уздизању свих и свега и предавању васељене из руку епископа у вечни загрљај Бога Оца. Зато је Литургија све што имамо док нам Господ не дође, зато су свештенослужитељи са којима служимо Литургију или којима саслужујемо, они који чувају есхатолошко сећање на оно што нас чека, док не уђемо у вечност.

Златко Матић (ур.): Црква као икона Свете Тројице

Садржај

- Матић, Златко, „Двадесет година архијерејске службе епископа пожаревачко-браничевског Игнатија“

- Крстић, Зоран, „Могућности хришћанског теолошког мишљења у постмодерности“

- Јагазоглу, Ставрос, „Криза саборности — бирократско схватање еклисиологије и проблем заједнице и саборности Цркве данас“

- Милошевић, Ненад, „Анафора — узношење или приношење?“

- Зизијулас, Јован, „Тајна Цркве и Тајна Свете Тројице“

Божићни број Жичког благовесника

„Светигора“ у аудио формату

У Библиотеци за слијепе Црне Горе у Подгорици 21. децембра 2014. године одржана је промоција часописа „Светигора“ у аудио формату. Говорили су Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, главни и идговорни уредник Радио „Светигоре“ свештеник Никола Пејовић и уредница часописа „Светогора“ у аудио формату Оливера Балабан.

• тонски прилог Радија Светигора

Саборност VIII (2014)

Γιαγκάζογλου, Σταύρος — Κρίση της συνοδικότητας; Η γραφειοκρατική αντίληψη της εκκλησιολογίας και το πρόβλημα της κοινωνίας και της συνοδικότητας στην Εκκλησία σήμερα  [PDF 0.8 MB]

Крстић, Зоран — Могућности хришћанског теолошког мишљења у постмодерности  [PDF 0.74 MB]

Милошевић, Ненад — Анафора — узношење или приношење?  [PDF 0.83 MB]

Ζηζιούλας, Ιωάννης — Το Μυστήριο της Εκκλησίας και το Μυστήριο της Αγίας Τριάδος  [PDF 0.75 MB]

Епископ Венијамин: Да нам буде милостив Господ

Трећи епископ обновљене епархије Браничевске, Венијамин (Таушановић), један је од архијереја Српске Православне Цркве о коме се врло мало зна, чији су живот и дело понајмање проучавани, а који, са друге стране, заслужује посебну пажњу историчара Цркве и теолога.

Столовао је на трону браничевских владика у изузетно турбулентном историјском периоду, од 1934. до 1952. године, тако да се многе прекретнице точка времена јасно огледају у његовом архипастирском раду, у његовом животу, али и у животу Браничевске епархије. На писање обимне и стручне студије позвани су, пре свега, експерти историје СПЦ, тако да је основни циљ ове уводне речи и самог издавања књиге само жеља да пробуде интересовање за овог значајног српског јерарха и да понуде адекватан архивски материјал будућим истраживачима. Ова монографија излази у години када Црква Браничева прославља двадесетогодишњицу архијерејске службе свога епископа Игнатија, што смо желели да искористимо као повод да се сетимо и претходника нашег владике, оних архипастира који су њему предали живу црквену заједницу Пожаревачко-браничевске дијецезе. Управо зато смо, без обзира што се једним делом тиче архивске грађе и историјске науке, ово штиво ипак сврстали у едицију Наши епископи, јер за православне хришћане њихови епископи не припадају далекој прошлости, нити историографији, него првенствено литургијском сабрању есхатолошког карактера, на коме их светотајински оприсутњујемо.