Нове књиге

Из штампе изашао 241. број часописа „Светигора“

Гдје је срце ваше тамо је и благо ваше

Ваведењски број „Светигоре“, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске, који је у освит великог празника Ваведења Пресвете Богородице, изашао из штампе, препун је текстова везаних за светога Петра Цетињског и Петра Другог Петровића Његоша. „Нека нас сустигну сви благослови светога Петра“, назив је бесједе преосвећеног епископа бихаћко-петровачког Атанасија изговорене на светој литургији у Цетињском манастиру на Петровдан. О томе како је изгледала слава Цетињског манастира и богословије пише Рајо Војиновић „У славу светих Петра Првог и Петра Другог – носилаца Божанске свјетлости“. На свечаној академији поводом празника Светог Петра чула се бесједа доцента др Душана Крцуновића „Етос светог Петра Цетињског“.

Свештеник Предраг Милановић: Не бој се, само веруј

Београд 2014,  стр. 266.

Свагда је била велика радост и за друге пастирске раднике, проповеднике, сазнање да је неко од њих објавио збирку својих проповеди, било на празничне теме или на недељна јеванђељска чтенија.  Већ ускоро по окончању Другог светског рата, Свети Архијерејски Синод је објавио запажене проповеди протојереја Владимира Дакића, вероучитеља у Панчеву и, најзад, пароха при цркви светих Петра и Павла у Топчидеру („Речи истине. Недељне и празничне проповеди“,  Београд 1961; I издање још 1929. у Панчеву), које су садржински веома значајне и актуелне и дан-данас, па могу бити и узор како се проповеди пишу, уз навођење многих животних примера из историје и историје Цркве, или пак афоризама, а првенствено прикладним цитирањем извора наше вере, Светога Писма.

Из штампе је изишао Светоархангелски број часописа "Крка"

Часопис Епархије далматинске "Крка" бр. 68

Садржај броја: O анђелу чувару; Арханђели и анђели; Има ли места у календару Светих Српске цркве за Никодима Милаша?; Љубав и лепота; Маслина зелена у дому Господњем; Свештена литургијска уметност; Смирењем до памети; Мање бриге више вере; Унутрашње биће; Болест - пут до исцелења; Похитајте да живите; Живот испуњен чудесима; Свети Николај Мирликијски чудотворац; Зашто радим оно у што не вјерујем?; Далматинско питање; За децу; Вијести из епархије.

• опшириније на сајту Епархије далматинске, у рубрици публикације

Епископ Фотије: Највaжније je постати црквено биће

Бити православан – то је највећи дар и највећа врлина, али то је и свакако велика одговорност

Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Фотије је недавно навршио 15 година архијерејске службе и плодног мисионарског рада на подручју поверене му епархије. Преносимо део интервјуa објављеног у новом броју Православног мисионара:

Преосвећени Владико, знамо да је смисао и циљ хришћанског живота задобијање Царства Небеског. То Царство, како каже сам Господ наш Исус Христос, налази се унутар нас. Можете ли нам објаснити смисао тих речи Господњих и како се до тог Божјег Царства у нама долази?

То је веома тешко питање. Боље рећи централно питање наше вере и живота. Шта је Царство Небеско? То исто питање је поставио Господ својим ученицима речима: Шта говоре људи ко сам ја? (Мк 8, 27). Царства Небеског нема изван Христа нити Христа ван Царства Небеског. То су синоними. Задобити Царство Небеско значи задобити самог Христа, који нам се у Цркви дарује кроз свете тајне и свете врлине, како је говорио Свети ава Јустин Ћелијски.

Звучни часопис за слијепа и слабовида лица „Светигора“

Благословом Високопреосвећеног Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија од Лучиндана ове године покренуто је издаваштво звучног часописа за слијепа и слабовида лица „Светигора“.

Часопис „Светигора“ је образник за вјеру, културу и образовање који у црном тиску излази пуне 23 године. Циљ Светигориног подухвата у форми звучног часописа за слијепа и слабовида лица је да се душекорисно штиво које се налази између наших корица приближи и прилагоди браћи и сестрама оштећеног вида.

Тамара Джерманович: Достоевскии между Россиеи и Западом

Тамара Джерманович: Достоевскии между Россиеи и Западом, Центри книги Рудомино, Москва 2013. ИСБН 978-5-905626-74-6

У издању Центра књига Рудомино у Москви, 2013. године објављена је књига проф. др Тамаре Ђермановић Достојевски између Русије и Запада, као превод овог дела са шпанског језика.

Књига је обимна анализа комплексних и вишеструких односа Русије и Запада кроз призму великог руског писца Достојевског. Сам почетак је историјски приказ доба централизације власти у Москви, са посебним освртом на дешавања у Цркви у Русији. Затим је описана европеизација у Санкт Петерсбургу у периоду Петра Великог, али уз коришћење речи самог Достојевског. Истакнуте су историјске чињенице из раздобља са краја 17. и почетка 18. века, у Русији, али кроз призму дешавања у Европи. Наредни – 19. век – ауторка објашњава двема речима: утопија и апокалипсис. Кроз анализу живота руских књижевника који стварају у том периоду и кроз синтезу житија и њиховог литерарног опуса, проф. Ђермановић апострофира најбитнија историјска дешавања у турбулентном 19. веку и, на тај начин, сликовито описује однос Руса према Европи, са посебним освртом на мисли самог Достојевског о западној цивилизацији. У поглављу о писцима-учитељима ауторка наводи да Достојевски на горње место руског књижевног корпуса поставља Пушкина, уз акценат да је његово учење о пророцима карактеристика руске културе и књижевности у 19. веку.