Наука

Објављен 63. том „Православне енциклопедије”

У издању руског Црквено-научног центра „Православна енциклопедија” објављен је нови, 63. том Православне енциклопедије. У овом тому настављен је низ одредница на слово „С”. Овај том започиње текстом о светом великомученику Сергију Вјачеславовичу Константинову, настојатељу Вазнесенске цркве у граду Кимри, осуђеном 1937. године на десет година заточеништва у логору. Свети великомученик Сергије Константинов упокојио се 1941. године на ободу града Коврова. Овај том завршава се чланком под називом „Синаксар”. У византијској традицији наведени термин означава зборник црквених текстова, житија и служби посвећених одређеном црквеном празнику или светитељу, који се читају током богослужења, поређаних по календарским данима.

У сусрет Празнику: Свети Николај Мирликијски

Ево богаташа који никада не осиромашује. Ево богаташа који из дана у дан све је богатији и богатији. То је свети отац наш Николај Чудотворац. Ваистину човек који се обогатио јединим богатством и у овом свету и у оном свету: богатством које се гњили, не распада се… Богат Богом. Да, ми данас прослављамо дивног Светитеља Божјег, богатог и пребогатог богаташа, а то значи богат вечном Божанском Истином, вечном Божанском Правдом, вечном Божанском Љубављу, вечним Божанском Животом… Десило се са њим оно што се дешава са сваким хришћанином… Само он је показао много у срцу љубави према Богу и постао богаташ који је све богатији и богатији… Богат Богом. Тако бива, речено је у Светом Еванђељу, са сваким који се богати у Бога, а не тече благо на земљи.

Свети Николај Чудотворац - правило вере и образац кротости

Празник светог и богоносног оца Николаја Чудотворца од најранијих времена свечано је прослављан, док химнографија у његову част представља неисрпну ризницу. Литијске стихире дело су цара Лава Мудрог, док је састављач канона Теофан. Славу на хвалитним стихирама саставио је Патријарх цариградски Герман. Посебно је занимљиво истаћи кондак Светом Николају који је саставио Свети Теодор Студит, и у коме Светог Николаја велича и прославља као најусрднијег помоћника свих хришћана. Други кондак Светом Николају саставио је Свети Роман.[1] Угодник Божји Николај на основу богате химнографије са слободом се може назвати општим помоћником и верним заштитником рода хришћанскога. Због великог значаја овог светилника православља у седмичном богослужбеном кругу сваки четвртак, поред Светих славних и свехвалних Апостола, посвећен је и њему. У годишњем богослужбеном кругу празнујемо два празника Светог оца Николаја: Главни спомен 6/19. децембра и празник преноса његових часних моштију из града Мира у Бари, 9/22. маја.

Богослужбене особености празника Светога Николаја Мирликијског Чудотворца

Празник Светога оца Николаја од најранијих времена свечано је прослављан, док химнографија у његову част представља неисцрпну ризницу. Литијске стихире дело су цара Лава Мудрог, док је састављач канона свети Теофан. Славу на хвалитним стихирама саставио је патријарх цариградски Герман. Посебно је занимљиво истаћи кондак светом Николају који је саставио свети Теодор Студит, а у коме овог угодника Божјег велича и прославља као најусрднијег помоћника свих хришћана. Други кондак светом Николају саставио је свети Роман. Угодник Божји Николај, на основу богате химнографије, са слободом се може назвати општим помоћником и верним заштитником васколиког рода хришћанскога.

Богословље код Срба: изазови и перспективе

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је благословио и отворио научни скуп „Богословље код Срба: изазови и перспективе“ поводом стогодишњице почетка рада Православног богословског факултета Универзитета у Београду и осамстогодишњице Беседе о правој вери, коју је под сводовима манастира Жиче произнео Свети Сава.

Свечана прослава је одржана у крипти Саборног храма Светог Саве 15. децембра 2021. године, док је радни део научног скупа настављен сутрадан, 16. децембра 2021. године, на Православном богословском факултету. Научни скуп су организовали Православни богословски факултет Универзитета у Београду и Храм Светог Саве на Врачару.

• Патријарх српски Порфирије: Беседа о Беседи о правој вери
• Протопрезвитер-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић: Високо теолошко образовање код Срба
• Бићете блажени ви који сте примили веру Божју и сачували је у чистоти
• Други дан научног скупа у част великих јубилеја Српске Православне Цркве
• Богословље код Срба: Изазови и перспективe - најава и програм научног скупа

Други дан научног скупа у част великих јубилеја Српске Православне Цркве

Други радни део научног скупа Богословље код Срба: Изазови и перспективе одржан је 16. децембра 2021. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду у пет сесија посвећених богословским достигнућима у домену библистике, канонско-историјским, еклисиолошко-антрополошким и патристичким темама, као и историјско-богословским и догматско-пастирским дискусијама.

Учеснике скупа поздравио је протојереј-ставрофор Владимир Викашиновић, продекан за науку Православног богословског факултета и редовни професор при Катедри за литургику, Уследила су стручна излагања која ће бити објављена у посебном зобрнику радова.