Наука

Епископ славонски Јован: Јaсeнoвaц у крилу свјетске историографијe

Пред нештo вишe oд мјесец дана одржане су двије међународне научне конференције које су се потпуно или дјелимично бавиле Јасеновцем и/ли страдањем на простору окупиране Краљевине Југославије у Другом свјетском рату. Очигледни закључци с та два скупа су од пресудне важности за истраживање холокауста, геноцида и уопште страдања – и наравно самог рата – на задатом простору данас.

Oбe конференције одржане су виртуелно: jeднa кojу je oрганизовао Центар Хуго Валентин са Универзитета Упсала – уз подршку Међународне алијансе за сјећање на холокауст (IHRA) - oд 15. дo 17. децембра 2021. гoдинe, тe другa, редовна двогодишња конференција Јад Вашемовог Међународног института за проучавање холокауста, коју је пандемија COVID-19 помакла с претпрошлог децембра (2020.) на период од  6. дo 9. децембрa 2021. годинe.

Др Славољуб Лукић: Антропологија Светог Иринеја Лионског

У Великој сали Академије наука и уметности Републике Српске у Бања Луци, 21. фебруара 2022. године одржана је промоција књиге др Славољуба Лукића под називом Антропологија Светог Иринеја Лионског.

Књига је преведена и допуњена докторска дисертација одбрањена 2017. године на Богословском факултету Аристотеловог универзитета у Солуну у оквиру предмета Догматско богословље, уз подршку ментора проф. др Јоаниса Куребелеса. Издавач књиге је Богословски факултет Светог Василија Острошког у Фочи, а њено штампање је помогао Републички секретаријат за вере Владе Републике Српске.

Епископ хумски Јован: Беседа на Сретење Господње

У име Оца и Сина и Светога Духа. У Цркви ми прослављамо све догађаје који за нас представљају кораке на путу спасења, кораке које је за нас учинио см Господ. Њим вођени ми прелазимо те кораке на нашем животном путу, и све што је Господ некада учинио, данас за нас чини Света Црква која представља оприсутњење Христа и Његовог живота на земљи.

Траса светости у садашњост

Дефиниција консупстанцијална учењу Цркве јесте да се Црква ни на који начин не уплиће у екстезивно и фрагментарно, већ своју бригу и молитве упућује Спаситељу за добро, мир и напредак свих. Празнина идеолошког садржаја, његово ексцесно, не заобилази Цркву. Италијански режисер Пјер Паоло Пацолини (1975) хтео je да сними један филм о Светом апостолу Павлу, где би радња била смештена у савремени свет. Универзалност Павлова је утолико актуелна, да се вишеструко можемо, без потешкоћа, њоме наводити и у детектовању данашњих опсцености. Филм никад није снимљен али је остао сачуван сценарио и објављен је на француском у издању Фламариона. Идеја му је била да апостола народа, без измене његовог лика и дела, оприсутни физички и историјски у реалијама које живимо.

Заамвона молитва у другу недељу поста

Боже, Оче славе, Ти си Јединороднога Сина Твога предао за нас и преко Њега нас усиновио, буди, и сада, милостив према нама, преступницима заповести Твојих, и немој нас погубити са онима који су се удаљили од Тебе, нити допусти да будемо гладни духовних Твојих дарова; него нас удостој да Ти се приближавамо устима и срцем и покажемо достојанство усиновљења преко добрих дела. Јер ми подражавамо враћање блуднога сина Теби чиме Си и нама обзнанио неисказано Твоје човекољубље према грешницима, да бисмо задобили бескрајна добра припремљена онима који љубе вољу Твоју. Бранич буди роду нашем, покоравајући му сваког непријатеља и противника. Благодаћу и човекољубљем Јединороднога Твојега Сина, са Којим си благословен, са пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова.

Патријарх Порфирије: Разговори о вери

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије одржао је 17. фебруара 2022. године у амфитеатру Машинског факултета у Београду прво предавање на новопокренутој трибини Разговори о вери.-Благодарим управи, колегама и студентима Машинског факултета Универзитета у Београду што су ми вечерас указали гостопримство и тиме поново покренули серију теолошких предавања под називом Разговори о вери. Мало је рећи да су чувене трибине Четвртком на Машинцу обележиле духовни и културни живот наше престонице. Оне су се уткале у саму срж савременог духовног, научног и културног наслеђа нашег народа и постале истински простор деловања благодати Божје, истакао је патријарх Порфирије.