Наука

Представљена издања Митрополије дабробосанске

У Руском дому у Београду 10. марта 2016. године представљене су књиге "Законоправила Светог Саве", сарајевски препис, и "Изабране студије из брачног права" Сергија Троицког, једног од највећих канониста 20. вијека и најплоднијег ствараоца у области канонског права.

Предсједник Бугарске академије наука у манастиру Острог

Дана 21. марта 2016. године острошку светињу посјетили су предсједник Академије Наука из Бугарске Стефан Воденичаров, академик Зоран Лакић из ЦАНУ, као и генерални секретар ЦАНУ г. Ранислав Булатовић. Са благословом Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, гостима су указали гостопримство Епископ нишки г. Јован и јеромонах Сергије. Гостима су уручени прикладни поклони.

Лекар и свештеник др Петар Дабић: Са Христом је и болест лакша

Он је и лекар и свештеник и оба посла ради са великом преданошћу и љубављу. За свакога има по лепу и мудру реч, а његове мудре мисли прави је благослов слушати.

Великопосни циклус предавања у загребу

Недеља Православља

На самом почетку Часнога поста, у њену прву недељу, наша Света Црква Православна обележава успомену на једну од њених великих победа, или како рече један Божји угодник, не само на једну победу и једног победиоца, него на дугу бројаницу од победа и читаву восјку победилаца.

Благословене и свете душе одредише овај дан да нас подсећа на многобројне победе наше вере, да нас подсете да не заборавимо, да нас охрабре да не клонемо, да нас загреју да се не охладимо, и да нам отворе вид духовни да не заслепимо и у слепилу се не предамо непријатељу.

Православно гледиште на еколошку правду и промену понашања

пише: свештеник Алексије Виноградов*

„У почетку створи Бог небо и земљу“ (Пост 1,1).

„Небо и земља ће проћи, а речи моје неће проћи“ (Лука 21,33).

„И видех ново небо и нову земљу; јер прво небо и прва земља прођоше“ (Отк 21,1).

Како могу хришћани који су историјски и културно били толико дуго одвојени, изразити усаглашени поглед на екологију? Углавном се прихвата да Свето писмо може пружити полазиште у таквом подухвату. Међутим, Свето писмо није прегледан уџбеник који излаже специфична хришћанска начела како увек поступати у овом свету. У њему је много чега нејасно, па и наизглед парадоксално, како се види из цитата наведених на почетку овог рада. И тако, писци прве библијске књиге величају чуда при стварањеу света, док писац последње књиге, Откривења, слика у детаље нестанак овога света и настанак нове Твари. Ако пођемо од књиге Постања, чини се да човеково старање о природи, његова делатност на обнови Едемског врта, представља првенствени задатак. Па ипак, ако се човек усредсреди на извештаје о есхатолошким стварима (“последњим стварима“) изложеним у Новом завету, закључио би, након свих у међувремену изнетих приповести и догађања о човековом успеху и неуспеху, да су знаменити палеонтолози изнели трезвено научно појашњење овог богословског закључка.