Наука

Константин Николакопулос: ”Нови Завет у Православној Цркви. Основна питања увода у Нови Завет”

Већ више од 20 година постоји при Минхенском универзитету аутономни студијски фах православног богословља - ”Studiengang für Orthodoxe Theologie” - , те са разлогом не може више бити речи о егзотичном ”фаху мимоза”, већ по аналогији са римокатоличким и евангелистичким теолошким струкама и факултетима, о утврђеној аутохтоној академској теолошкој дициплини коју карактеришу специфичности православног богословског предања.

И мимо интензивног и разуђеног превођења богословске литературе, махом  са изворних језика православних списа – о иконама, духовности, мистици - ипак се на немачком језичком подручју осећа огроман мањак у научној богословској литратури из православног богословља, те је као вадемекум установљена дидактичко-студијска серија "Lehr- und Studienbücher Orthodoxe Theologie" и као њена прва свеска објављена књига "Das Neue Testament in der Orthodoxen Kirche" професора др Константина Николакопулоса, редовног професора библијске теологије на ”Православном институту”, како се иначе популарно зове ”Studiengang für Orthodoxe Theologie”.

Протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић: Значај јеванђељских мотива у епским народним песмама

Трибина у Сремској Митровици

Трибина о светој породици Бранковић одржана је у Сремској Митровици 21. фебруара 2016. године у свечаној сали Црквене општине. Предавање је одржао протонамесник Радослав Радовановић. Повод је година јубилеја: 530-годишњица доласка у Срем Свете мајке Ангелине и њених синова, 500-годишњица од упокојења владике Максима и 300-годишњица од спаљивања моштију Светих Бранковића у манастиру Крушедолу. Учествовали су Црквени хор Свети Сава, песникиња Јасна Арбанас и професор музике Синиша Мурић. Госте је поздравио председник Црквене општине г. Бранислав Павков.

Свето писмо је угаони камен идентитета хришћанске Цркве

-Колико год мислили да знамо о Светом писму, изнова смо у прилици да нова сазнања стичемо. Јер, Библија - збирка светих књига из далеке прошлости носи свевремене поруке и веома је значајна за хришћански живот данашњег човека, једна је од порука трибине "Свето писмо у животу православног хришћанина", коју је у Вишем јавном тужилаштву одржао др Предраг Драгутиновић, професор при катедри за Нови завет Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

Патријарх Вартоломеј на еколошком делу

Не треба да чуди што је папа Фрања у својој еколошкој енциклици Laudatio si' навео васељенског патријарха Вартоломеја као личност за углед у раду на заштити човекове средине. Свима нам је познато да се стање у нашем животном окружењу током последње две деценије знатно погоршало, до те мере да је постало алармантно: услед климатске промене, смањења биодиверзитета, увећања погонских материјала и уништавања природних ресурса, добара, па и због зјапеће провалије између богатих и сиромашних.¹ У исто време је патријарх Вартоломеј можда као једини верски поглавар препознао „знаке времена“ (Мт 16,3) и отпочео да у први план ставља духовне вредности, при том излажући дефиницију етичких принципа важећих за саму природу. Оваква залагања донела су му многобројне награде, а пре свега, звање „Зеленог Патријарха“, које су му 1996. г. медији доделили, а тадашњи потпредседник САД Ал Гор и потврдио.

Религија и Кина