Наука

Представљена књига о протојереју др Лазару Мирковићу

У уторак 3. марта 2015. године, у Карловачкој богословији представљена књига о протојереју др Лазару Мирковићу, бившем професору Карловачке богословије, Богословије Светог Саве (у Сремским Карловцима) и Богословског факултета у Београду.

О овој реткој књизи у свечаној сали Богословије ученицима и професорима, на челу са ректором протојерејем-ставрофором Јованом Петковићем, говорили су аутор Славица Јурић, професор српског језика и књижевности из Бачке Паланке, гост из Београда и лектор издања протођакон Радомир Ракић, проф., као и професори Богословије јеромонах др Клеопа (Стефановић) и мр Предраг Миодраг. Разговор је врло успешно водио руководилац трибине, јереј мр Јован Милановић, проф. Књига је изашла с благословом Његове Светости Патријарха српског г.  Иринеја у издању Висока школе – Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, а поводом поводом четрдесетпетогодишњице протојереја проф. др Лазара Мирковића (1885–1968).

Епископ Хризостом: Православље - наука светих сабора

Поводом Недјеље Православља, 1. марта 2015. године са почетком у 18 часова, одржана је трибина у Центру за културу у Бијељини. Предавање на тему „Православље - наука светих сабора“  одржао је Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Хризостом. Са великим интересовањем, присутни су пратили предавање Преосвећеног Владике г. Хризостома, коме су након предавања поставили одређена питања. У наставку прилажемо предавање Преосвећеног Владике г. Хризостома:

Литургија Пређеосвећених Дарова: знaчење поста и причешћа

Два значења причешћа

Од свих литургичких правила која се односe на Велики пост, јeдно јe од одлучујуће важности за његово разумсвањe и, пошто јe спeсцифично за Православље, представља у многоме кључ разумевања православне литургичке традиције. Ради се о правилу које забрањује служење свете литургије током недеље Поста. Јасно је наведено: Света литургија не може ни под којим условима да се служи за време поста од понедељка до петка - са једним изузетком - на празник Благовести, ако се догоди у ове дане. Средом и петком је посебна вечерња служба причешћа: назива се Литургија пређеосвећених дарова.

Реч о посту крунисала Недељу Православља у Ваљеву

Информативни пост - тежиште духовног поста савременог хришћанина

У првој недељи Часног поста славимо победу правоверја над иконоборачком јереси, која је у осмом веку потресала Цркву Христову. Године 842. за вакта благоверне царице Теодоре, култ икона поново је васпостављен и успомена на тај догађај прославља се у свим храмовима. Дивној традицији молебног појања и изношења икона верни су и сви ваљевски храмови. Славила се победа поштовања светих слика, истините вере над сејачима лажних учења... Лета Господњег 2015., свечаност Недеље Православља заокружена је изванредно посећеним и прихваћеним предавањем „Пост, некад и сад: сличности и разлике“ свештеника др Оливера Суботића, које је у конференцијској сали Вишег јавног тужилаштва, са благословом Епископа ваљевског г. Милутина, приредила Светосавска омладинска заједница. Духовно сабрање у Недељи Православља украсила је Музичка група „Лира поетика“ из Ваљева.

„Gender Mainstreaming“: Еманципација или тиранија?

Неколико рефлексија у вези са Новим Законом под именом „Закон о родној равноправности“, који се припрема и чији се предлог већ налази на сајту Заштитника грађана, и који одређује да се геј идеологија мора промовисати кроз школски систем.

Појам „Gender Mainstreaming“ је већини грађана наше земље непознат. Овај појам је у Европи саставни део програма националних влада којима се европски ауторитети, као и медији,  подвргавају посебној индоктринацији (читај: испирању мозга) у процесу ре-едукације (преваспитавања) људи  (читај: елиминацији) хиљадугодишње навике човечанства: навике да се мушкарци и жене раздвајају; да разлучују природну полну привлачност међу њима на којој се заснива природна репродукција/размножавање и да разликују нагоне, односно да их институционализују (брак) и да их подреде извесним хуманизирајућим правним правилима.

Радосна туга

За многе, а можда и за већину православних хришћана, пост се састоји у једном ограниченом броју формалних, претежно негативних, правила и прописа: у уздржавању од извесне хране, игранки, и, можда, биоскопа.

У таквом је степену наше отуђење од стварног духа Цркве да нам је готово немогуће да разумемо да постоји и „нешто друго" у посту - нешто без чега сви ови прописи веома много губе од свог смисла. Ово „нешто друго", може да буде најбоље описано као „атмосфера", „клима" у коју човек улази, а то је пре свега, стање ума, душе и духа који седам недеља прожима наш целокупан живот. Још једном да подвучемо да сврха поста није у томе да нас принуди на некакве формалне обавезе, већ да „омекша" наше срце тако да би се отворило за стварност духа, да бисмо доживели скривену „глад и жеђ" за заједничарством са Богом. До ове посне „атмосфере", овог јединственог „стања духа" долази се првенствено преко богослужења, преко различитих литургичких промена које се за време поста уводе у литургички живот.