Наука

Изостанак стварног учешћа у светотајнском животу Цркве

Ако из пастирске перспективе посматрамо учешће у Светим Тајнама већине активних чланова црквене заједнице у данашње време и ако то наше посматрање усмеримо на конкретан појединачни однос верника према Светим Тајнама Цркве, сигурно је да ће већина свештенослужитеља у исто тако великој већини случајева приметити проблем тзв. „обичајног“ приступа Св. Тајнама. Такав приступ је вероватно производ низа историјских околности које су садашњег човека, хришћанина, довеле до таквог стања да у самим Светим Тајнама које се догађају око нас, па чак и у онима у којима и сами учествујемо, не видимо догађај кроз који се суштински мења наш начин постојања. Једна од тих околности које су узроковале такво стање је дефинитивно процес секуларизације који се пред нама одвија већ дуже времена и који је произвео низ генерација чија је већина у црквеним обредима и Светим Тајнама углавном видела нешто застарело и неприкладно за „савременог“ и технолошки унапређеног човека.

Етичке импликације пренаталне дијагностике

Олдос Хаксли описује у својој дистопији „Лепи нови свет“ (1932.), за разлику од Томаса Морове „Утопије“ (1516), како савршено друштво живи у хармонији сходно трима начелима: „стабилности“, „миру“ и „слободи“. Но чини се да Хакслијева визија обмањује. „Савршено“ друштво је је резултат свеобухватног система који почива на вештачкој репродукцији, кондиционирању и индоктринацији тоталитарне светске државе. Морална субјективност њених грађана је стриктно контролисана, опсервирана и изложена сталној манипулацији. Најпре је реч о биолошкој кондиционираности. Људска репордукција се збива изван његове полности, односно исход је техничког процеса оплођења. Социјална кондиционираност се збива путем индоктринације. Чини се да Хакслијев роман није изгубио у својој актуелности. Оно што је изгледало фикционалном визијом, почиње да бива опора стварност у виду ген-техничких процеса савремене репродуктивне медицине.

Стогодишњица упокојења знаменитог Архијереја

Епископ др Никодим Милаш (20. март 1915 – 20. март 2015)

Ове године навршава се стогодишњица од упокојења знаменитог далматинско-истарског Епископа др Никодима Милаша (1845 – 1915). Не дочекавши тако жељено ослобођење, умро је на Велики петак 20. марта 1915. године у свом скромном стану у Дубровнику. Вест о његовој смрти, иако ратом захваћеном Балкану, брзо се пронео готово целим јужнословенским простором, a глас саучешћа се чуо чак и из Петрограда.

Четири века Богословије у манастиру Крки

На дан када празнујемо Света Три Јерарха, Његово Високопреосвештенсво Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Крки.

Уз саслужење Преосвећене господе Епископа бихаћко-петровачког Атанасија, славонског Јована, аустријско-швајцарског Андреја, средњоевропског Сергија и далматинског Фотија, у овом светом храму молитвом су прослављени светитељи Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст.

Митрополит Порфирије: Човеково достојанство, слобода и људска права - хришћанска визура

Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије: Човеково достојанство, слобода и људска права - хришћанска визура

„И створи Господ Бог човека по лику Својему, по обличју Божјему створи га,  мушко и женско, створи их“ (Пост 1. 27).  Акту стварања човека, као последњег и најмилијег Божјег створења, за кога је и створен сав свет, претходи не заповест, него Божји договор – саветовање. Бог није рекао: „нека буде човек!“, него: „да саздамо човека“  (тј. да створимо), и то говори у множини.

Овим се, по хришћанском схватању, при стварању човека открива Света Тројица. Ова два кључна израза библијске антропологије, - „по Нашој слици“ - указују на узвишеност човека богоподобним господством над свим осталим створењима. Пс 8, 6-7: „Шта је човјек те га се опомињеш, или син човјечији те га полазиш, учинио си га мало мањим од анђела, славом и чашћу венчао си га, Господе, Господе, како је величансвено име твоје по свој земљи“, управо човек својим достојанством проноси и пројављује величанство како Бога, тако и човека, што ће се реализовати у инкарнираном тј. оваплоћеном Богу Логосу и Његовом телу као Богочовеку продуженом кроз све векове.

Митрополит Амфилохије доктор HONORIS CAUSA Санктпетербуршке православне духовне академије

Ректор Санктбетербуршке православне духовне академије Архиепископ петергофски Амвросије 11. фебруара је на свечаности у Петрограду Архиепископу цетињском Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију уручио докторски крст и диплому о звању доктора honoris causa ове познате црквено-просветне установе, саопштено је на званичном сајту Академије.

• Повезана вест: На празник Света Tри Jерарха митрополит Амфилохије на грчком језику одслужио Литургију у Санкт Петербургу

Високо признање Митрополиту Амфилохију је додијељено 13. јуна 2014. године одлуком Научног савјета Санктпетербуршке духовне академије, а потврђено од стране Митрополита санктпетербуршког и ладошког Варсонуфија, “за заслуге у области богословља и у знак дубоког уважавања за архипастирско служење на ползу Православне цркве”. Јучерашњој церемонији присуствовале су многобројни гости Академије, представници црквеног, научног и културног живота сјеверне руске престонице, међу којима је био и Архиепископ охридски Јован (Вранишковски).