Наука

Епископ славонски Јован: Историја Холокауста у Југославији

Културни центар Новог Сада, недаља 25. јануар 2015. године у 19 часова, Трибина младих, Католичка порта 5

Велика нам је част и задовољство да угостимо Његово Преосвештенство Епископа славонског Јована (Ћулибрка) који ће одржати предавање на тему „Историја Холокауста у Југославији“. Неуморан рад на темама везаним за страдање Јевреја и Срба током Другог светског рата као и велики број писаних радова, сврставају владику славонског Јована у најужи круг међународно признатих стручњака из Републике Србије и региона, када се ради о темама Холокауста и геноцида у Југославији за време Другог светског рата.

Контраверза о новом закону о сурогат мајкама

Контраверза о новом закону о позајмљеним мајкама (сурогат мајкама) у законодавству Аустрије и етичке импликације тог феномена у појимању хришћанске породице

Морална контарверза између заговорника и опорицатеља нове технологије репродукције људских бића узима оштре контуре посебно у савременом богословском дискурсу у Астрији. Наиме, викарни бискуп у Бечу Стефан Турновски (Turnovszky) недавно је децидирано негативно коментарисао један предлог за измену закона о сурогату мајкама у Аустрији као ”неспојив са сликом човека”.

Предавање владике Андреја на тему Библијске песме

У оквиру Духовних разговора у организацији културно-образовног друштва Просвета у Бечу, Његово Преосвештенство Eпископ аустријско-швајцарски г. Андреј одржао је у суботу 10. јануара 2015. године предавање на тему Библијске песме, у препуној сали ЦО Светог Саве на четвртом спрату.

Стручни скуп у Српској православној гимназији у Загребу

Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије пригодним обраћањем поздравио је наставнике основних школа и учеснике једнодневног стручног скупа који је у организацији Агенције за одгој и образовање одржан 9. јануара 2015. године у Српској православној општој гимназији Кантакузина Катарина Бранковић у Загребу.

300 година од рођења владике Данила Јакшића

За епископа, а на приједлог народа и депутата, 3. јула 1750. године изабран је архимандрит гомирски Данило Јакшић, један од најзначајнијих архијереја у историји горњокарловачког владичанства.

Рођен је на Божић 1715. године у Српским Моравицама од оца Милете и мајке Стојне. Школовао се у манастиру Гомирје, а рукоположен с деветнаест година, што се сматра за изнимно рано, али је уједно показатељ о каквом се капацитету радило. Чак га је владика Љуботина држао уз себе неколико година видјевши у њему способног и перспективног монаха. Службује у Сјеничаку гдје је предводио народ поротив посјете унијатског владике Пашића. Доласком епископа Павла Ненадовића, поново је у Плашком гдје у владичанству допуњује своја знања и искуства стечена још под владиком Љуботином. Приликом избора за владику имао је 33 године, но младост га није пријечила да учини велика дјела у двадесет година својега вођења владичанства.

Хришћанство у Европи између 1750.и 1850.

Нова књига реномираног професора Рудолф Шлегла из Констанца о „Старој вери и модерном свету. Хришћанство у Европи на прелому 1750 – 1850“ - Rudolf Schlögl: „Alter Glaube und moderne Welt. Europäisches Christentum im Umbruch 1750–1850“,  Frankfurt am Main 2013. - описује фудаменталне преломе у хришћанству од 1750. до 1850. у Европи.

Шлеглова централна премиса гласи - „религија је елементарни део друштва“. У временском оквиру од сто година могу се пратити многе промене. На пример, улога мушкараца и жена, породице и заједнице, државе и индивидуе. Овде је реч о амбицији аутора да представи „укупан преглед“ европског хришћанства.

Индивидуална религиозност и установе цркава подстичу трансформације друштава у којима  егзистирају. Аутор описује тај процес у четири поглавља.