Наука

Библиста Јохан Марбек прославља осамдесети рођендан

Овај теолог и свештеник скоро тридесет година предавао је старозаветну науку у Грацу

Линц 2.02. 2015. – Аустријски библиста прелат Јохан Марбек прославиће 8. фебруара свој осамдесети рођендан. Марбек је од 1976. до одласка у пензију 2003. држао катедру старозаветних студија на Универзитету у Грацу. Овај библиста је извео многе генерације будућих библијских стручњака. Својим радовима о старозаветним питањима стекао је међународно признање. Поред научних дела, написао је велики број стручних студија по многим старозаветним питањима, као што су молитва, поклоничка путовања у Јерусалим, анђели, као и по питању става Библије према хумору, радовању и смеху. Посебно се ангажовао на дијалогу између Јевреја и хришћана.

Фрагмент Марковог јеванђеља из I века пронађен у маски мумије

Недавно развијена техника открива многе претходно непознате древне документе, од Хомерових књига и личних писама до текстова из Новог Завета. Tекст може бити најстарији примерак јеванђеља који постоји. Фрагмент Марковог јеванђеља који је написан у току првог века, пре 90. године, ускоро ће бити објављен.

Тајна јонске воде

Поводом 100-годишњице почетка „копања“ Плаве гробнице као самртног плашта и, са друге стране, сакралног смисла крштене воде која води ка  бесмртном животу.

Ништа није толика тајна под сводом небеским него што је тајна воде. Она представља, истовремено, живот и смрт. Помоћу ње долазимо на свет; она нас храни и поји; држи у животу, а често бива и место покоја. Њоме смо у утроби мајке све време док не изађемо на лице света. Њоме се уз први плач чистимо од порођајне постељице и приводимо крштењу. Али да вода бива место покоја, и то у саборном погружавању, бива јединоствено и непоновљиво пред лицем света. А то се управо догодило пре једнога века у нашем народу. Друго погружење и ново крштење у самртном ропцу, носи знак вечне мере постојања. Вода од свога извора па до ушћа, морска и океанска вода изложена ветрима разних имена увек је подразумевала динамику, живот и непредвидивост. „Житејскоје море воздвизајемоје“ је  истовремено песма и молитва, константа и вечна животна међа. Уосталом као што су и све речне обале. Пуна тајна воде открила се, између осталих, и пре једнога века, на обалама Јонског мора поред острва Крфа са истоименогим својим  главног насељем.

Светосавска посланица Епископа шумадијског г. Јована

Јован

милошћу Божјом Православни Епископ шумадијски свему свештенству, монаштву и верном Светосавском народу ове Богом чуване Епархије шумадијске, благодат вам и мир од Бога Оца, Бога Сина и Бога Духа Светога и да молитве Светог Саве буду са свима вама

О Светом Сави је до сада много речено и доста написано, али још увек има шта да се каже и пише, и заиста, и у наше време остало је још много неизреченог да се напише. У његов спомен саграђено је више манастира и цркава и још увек се подижу. Али, највећи и најважнији храм Светог Саве је живи храм живог Бога озидан одживог камења, од његовог народа. О њему, првом архиепископу „све српскеи поморске земље“, с правом се говори као о јединственој личности српске историје. Изузетност Савиног живота је разлог што његову делатност изучавају научници разних струка, што се надахњују уметници и ствараоци из многих области, мада се још увек недовољно истиче значај Светог Саве као теолога, духовника и просветитеља, као и његов допринос српској богословској мисли.

Беседа Епископа стобијског Давида на Светосавској академији у Врању

Радост - темељ хришћанског живота

Возљубљени, у Христу Господу, радујем се што се данас налазим међу вама. Из дубине срца захваљујем Епископу најсветије Епископије врањске, Владици г. Пахомију, на његовој доброти и бризи за Цркву, како и на позиву да данас будемо заједно. Преносим вам поздраве и благослове Његовог Блаженства Архиепископа охридског г.г. Јована који и се налази у затвору због чувања јединства наше Цркве.

Проф. Салих Селимовић: Култ Светог Саве и Срби муслимани

АПСТРАКТ: Растко Немањић, Свети Сава, је најзначајнија личност српске средњовековне државе и културе. Изборио се за аутономију Српске православне цркве, што је пресудно утицало на учвршћивање и очување државности Србије. Као архиепископ српске, цркве утемељио је каноне, а његова „Крмчија“ је била најприхватљивија код словенских православних држава и цркава (Руска, Бугарска). Обављао је и крупне дипломатске задатке, а веома успешно је деловао и као просветитељ. Колико је Свети Сава био значајан за српску цркву, државу и народ, тек се показало после његове релативно ране смрти. Његов изузетан култ није само поштован код православних хришћана, већ и код католика и Јевреја, а посебно домаћих муслимана. Муслимани су веровали у чудотворну и исцелитељску моћ његових моштију у манастиру Милешеви, задужбини краља Владислава Немањића. Клањали су се његовим моштима тражећи лека и духовног мира – иако су били муслимани. По свој прилици, то је био један од главних разлога што је везир Синан-паша наредио да се спале његове мошти на Врачару крај Београда 1594. године. Ипак, култ Светог Саве није тиме био уништен. Напротив, постао је још већи. Деловање Растка, потоњег Саве, Немањића је прешло још за његова живота у легенду.