Наука

Нови доктор богословских наука – Ђорђе Н. Петровић

Нови доктор богословских наука – Ђорђе Н. Петровић
Нови доктор богословских наука – Ђорђе Н. Петровић
Нови доктор богословских наука – Ђорђе Н. Петровић
Нови доктор богословских наука – Ђорђе Н. Петровић

Високе образовне установе Српске Православне Цркве и Ватиканска библиотека допуниле су своје полице још једним важним теолошким докторским радом. На Понтификалном Универзитету за оријенталне студије (Pontificio Instituto Orientale) у Риму г. Ђорђе Н. Петровић је 29. јануара 2015. године успешно одбранио рад (summa cum laude) на тему Евхаристијска радост у догматици Аве Јустина Поповића.

Нови доктор богословских наука је изнео тему радости као неизбежну и потребну у теолошким дисциплинама. По једногласним коментарима Комисије, пре свега ментора Edward Farrugia и председавајућег Комисијом James McCann, као и осталих чланова Stefano Caprio и Germano Marani – рад је оцењен као освежавајуће оригиналан и изазован за будуће теолошке студије.

Предавање проф. др Владимира Вукашиновића у Бечу

Предавање проф. др Владимира Вукашиновића у Бечу
Предавање проф. др Владимира Вукашиновића у Бечу
Предавање проф. др Владимира Вукашиновића у Бечу
Предавање проф. др Владимира Вукашиновића у Бечу

У среду, 28. јануара 2015. године, у сали Епархије аустријско-швајцарске у Бечу, професор Православног богословског факултета у Београду протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић одржао је предавање на тему Литургијске теме и литургијска пракса. Предавању су поред епископа Андреја присуствовали свештеници и ђакони града Беча и ближих парохија.

Ваљевски богослови наставили традицију завичаја

Од давнина и надалеко је познато да су у ваљевском крају ницали и стасавали млади људи кадри и вољни да путем вере и науке Христове ходе, на радост и корист Цркви и отаџбини својој. Изданака благородних врежа дивних светитеља Владике Николаја и Аве Јустина, који су црноризачким тиховањем, проповедима са амвона градских и сеоских храмова, а у новије време за школским катедрама Реч Божју сведочили и проповедали заиста је непрегледан низ. Радост већом чини и то што се тај низ из године у годину наставља. Његове најновије карике јесу мастер диплома ђакона Невена Лукића, вероучитеља у Ваљевској гимназији и свештенослужитеља при Храму Покрова Пресвете Богородице, односно диплома општег смера четворогодишњег студијског програма Бранка Алексића, наставника веронауке у Основној школи „Милован Глишић“, уручене на овогодишњој Светосавској академији на православном богословском факултету у Београду.

Помера се датум празновања Светог Симеона Мироточивог

Са благословом Епископа жичког г. Јустина, у складу са древним Студеничким типиком Светога Саве, ове 2015. године братство Манастира Студенице помера прославу ктиторске славе - Преподобног Симеона на беле покладе, у сиропусну недељу 22.(9.) фебруара.

Наводимо извод 35. главе Студеничког типика која говори о померању успомене нашег ктитора Преподобног Симеона пре поста: Глава 35. И ово треба да знате, јер много пута догађа се овај празник у велике постове. Ако буде овај празник у велике постове, то заповедамо да се слави пре поста.

*Рашчитани српскословенски текст и варијанту на савременом српском језику доносимо из превода Томислава Јовановића. Види: Студенички типик, Цароставник манастира Студенице, Београд 1994.
 

Свештеник Миладин Митровић: Покајање као нови животни почетак

Православна Црква кроз богато духовно наслијеђе свога спасоноснога искуства свједочи да је покајање човјека, један од најважнијих и најбитнијих аспеката на путу ка остварењу вјечнога живота. Од самога почетка, па кроз цјелокупну историју свога постојања Црква је кроз све сфере свога животнога дјеловања говорила о насушној потреби и важности покајања у животу свакога православнога хришћанина.

Упокојио се др Александар Бирвиш

библиста и бивши потпредседник Библијског друштва у Србији

Александар Бирвиш је рођен у Нишу 1928. г.  У родном граду завршио је основну школу и гимназију. У Београду је дипломирао теологију на Богословском факултету СПЦ (1953) и оријенталистику на Филолошком факултету (1961).

Био је запослен у Рударском институту, “Илустрованој Политици“ и “Интервјуу“; овде је радио првенствено као документариста, али и као допинсик на црквене теме.