Наука
Епископ Атанасије (Јевтић): Пренос Моштију Светог Јустина Новог Ћелијског
17. Јун 2014 - 7:54
О 120-годишњици рођења и 35-годишњици блаженог престављења и 4-годишњици црквеног саборног прослављења Преподобног Оца Јустина, извршено је вађење из гроба, умивање, полагање у нови ковчег и преношење (грчки ἀνακομιδή) његових Светих Моштију– у његову задужбину, тробродни Храм у Манастиру Ћелијама, сходно вековном предању Свете Православне Цркве.
Овај свети чин обављен је по благослову и са учешћем надлежног Епископа Ваљевског г. Милутина, и по саборном договору тестаментарних наследника Светог Аве (осим једног који отпаде од тог благословеног сабора са свима Светима и од „јединства вере и заједнице Духа Светога“, те „епископство његово прими други“, а он се стрмоглави у понор раскола – отцепљења од читаве Саборнокатоличанске Цркве Православне).[1]
Сведочанства о преподобном Порфирију Кавсокаливиту – други део
17. Јун 2014 - 7:27
У Недељу свих Светих, 15./2. маја 2014. године, у свечаној дворани Гимназије Јован Јовановић Змај, о преподобном старцу Порфирију Кавсокаливиту говорио је епископ бачки г. Иринеј.
Епископ Иринеј је имао ту радост и тај дар од Господа да је, као јеромонах, седам година, сваке недеље и празника, служио свету Литургију заједно са светим Старцем. Неке поуке и поруке које је чуо од преподобног Аве Порфирија Епископ Иринеј је пренео свештенству и народу Божјем који се окупио у најстаријем новосадском училишту.
Патријарх српски на отварању међународног научног скупа поводом стогодишњице Првог светског рата у САНУ
13. Јун 2014 - 12:41
Председник Србије Томислав Николић рекао је да је Србија ушла у Први светски зато што алтернативу није имала и да би опстала. Николић је истакао да су на сцени покушаји фалсификовања историје и да би неки српску борбу за слободу сада да баце у блато.
Николић је на отварању међународног научног скупа поводом стогодишњице Првог светског рата у САНУ рекао да би данашњи скуп могао да носи назив "Чудних ли времена, чудних ли обичаја", преноси Танјуг.
Педесетница као старозаветни празник
8. Јун 2014 - 12:12
Педести дан после јеврејског највећег пазника Пасхе зове се према броју дана између једног и другог - Педесетница (грч. Пентикости) или Празник седмица (Изл 34,22) или Празник жетве (Изл 23, 16), као и Дан првих плодова (Бр 28,26).
Према рабинском тумачењу у позном јудејству, на Педесетницу се славио и спомен на примање Синајског законодавства под Мојсијем, за што нема библијског основа. Од 16. нисана обрачунавано је седам недеља, и следећи или 50. дан био је дан празновања Педесетнице, који је падао 6. сивана (негде крајем маја) (Изл 23,16-19; 34,22; Лев 23,15-22; Бр 28). Педесетница је била јеврејски дан молитве, и народу се нарочито налагало да се радује пред Господом, са својим укућанима, слугама, левитом у своме месту, а и туђин (дошљак), сирота или удовица имали су се радовати „на месту које изабере Господ твој да онде настани име своје“ (Понз 16,9-12).
Свети владика Николај: Духовдан
8. Јун 2014 - 12:08
ЈЕВАНЂЕЉЕ О СИЛАСКУ ДУХА СВЕТОГА, Јован 7, 37-52; 8, 12. Зач. 27. Дела Апостолска 2, 1-11. Зач. 3.
Кад се семе посеје, треба да дође на њ сила топлоте и светлости, да
учини да расте. Кад се дрво усади, треба да дође сила ветра, да га учврсти. Кад домаћин дом сагради, он тражи силу молитве, да му дом освешта. Господ Исус Христос посејао је најблагородније семе на њиви овога света. Требало је да сиђе сила Духа Светога, да то семе загреје и осветли, да би успешно расло.
Духови - Силазак Светог Духа на Апостоле
8. Јун 2014 - 10:13
Исправно се сматра да су Духови рођендан Цркве. Празнују се 50. дана после Пасхе, Васкрса, па се зову и Педесетница. Овај хришћански празник одговара јеврејском празнику Педесетнице, која се светковала као Празник седмица (недељā) или Празник жетви (Излазак 34,22), исто у 50. дан после Пасхе.
У време јеврејског празника у јерусалимском храму, поред молитава и жртвоприношења, читани су одређени одељци из Мојсијевог закона и из других библијских књига (касније и из Талмуда). Као и на Пасху и на Празник сјеница, и на Педесетницу сви одрасли Јевреји (мушкарци) били су обавезни да походе храм у Јерусалиму.
