Наука

Вудро Вилсонoва порука народу Сједињених Држава Америке

Председник САД Вудро Вилсон је 28. јула 1918. гodine упутио поруку своме народу. Та историјска порука је читана јавно у свим црквама и штампана у надрегионалној штампи. Српска застава је тога дана била подигнута на Белој кући, председниковој резиденцији, као и на свим јавним здањима америчке престонице.

Народу Сједињених Држава:

У недељу 28. овог месеца пада четврта годишњица од дана када је дивни народ српски, пре него да се изложи лукавом и недостојном прогону припремљеног непријатеља, објавом рата од стране Аустро-Угарске, био позван да брани своју земљу и своја огњишта од стране непријатеља решеног да га уништи. Племенито је тај народ одговорио.

Нови библијски атлас

Herders Neuer Bibelatlas издање је опремљено сасвим новим картама и материјалом из библијске историје. Приређивачи овог Библијског атласа су Волфганг Цвикел, Ренате Егер-Венцел, Михаел Ернст

„Хердеров нови Библијски атлас“ је настао синергијом двеју установа – издавачке куће богословске литературе „Хердер“ и специјалиста за библијску археологију при Јохан Гутенберг универзитету у Мајнцу. На 200 сасвим нових, специјално  за ово издање сачињених карти, детаљно је описана историја библијских земаља. За област јужног Леванта су сачињене културно-историјске карте од епохе неолитикума (10.000 г. пре Христа), које описују фазе развоја ових области до ранохришћанског времена. Детаљне карте мањих временских одсека појашњавају историју њиховог специфичног развоја.

Поуке Великог рата

У Тополи, одржан међународни научни скуп о Првом светском рату         

У организацији Фонда за очување руске и источно-хришћанске културе Владимир Храбри са седиштем у Москви, уз сарадњу више научних и образовних институција, одржан је научни скуп „Поуке Великог рата 1914-1918. – Русија и Србија историјски савезници“. Уз Фонд Владимир Храбри, у организацији скупа узели су учешћа и Руски институт за стратешка истраживања из Москве, Историјски институт Универзитета у Архангелску, Историјски институт при Белоруској академији наука из Минска и Историјски институт из Београда.   У раду скупа узело је учешћа 22 научника и стручњака из области историје, социологије, политикологије и геостратешких истраживања из Русије, Белорусије, Србије и Црне Горе.

Јединство у разноликости

Литургија Источне Цркве. Водич кроз литургијски и верски живот православних и оријенталних Цркава

Божанска Литургија Источне Цркве има посебну фасцинацију на многе људе, превазилазећи језичке и културне међе, као и верску припадност. Она својим обредним формама и символима, својим храмовима и иконама очувава православну и оријенталну Цркву у њиховој дугој традицији која суштаствено доприноси грандиозној разноликости хришћанства.

О. Георгије Флоровски: Очев Дом

„Како је страшно место ово!
Овде је доиста дом Божји, и ово су врата небеска.”
Пост 28,17

У учењу о Цркви открива се сазнању вернога „велика тајна побожности” у свој својој неиспитаној пуноћи. Црква је дело Христово на земљи, објективни резултат његовог искупитељског подвига, слика Његовог благодатног боравка у свету „у све дане до свршетка века” (Мт  28,20). У Цркви врхуни и испуњава се божанска икономија о свету. Управо на Цркву у лицу Дванаесторице и свих присутних, као на предизбрани почетак, сишао je Дух Свети „у страшној и неисказаној тајни” Педесетнице; и у Цркви, као у „дому Божјем”, силом и дејством и благодаћу Свесветога Духа савршава се и продужава се спасење, освећење и „обожење” свих створења. Црква је једина „двер живота”, по речима св. Иринеја Лионског, и уз то, „богата ризница” свега што се тиче истине.

„Хронографија“ и „Кратка историја“ Михаила Псела, класика византијске историографије

Михаило Псел (грчки: Μιχαήλ Ψελλός) је био универзални византијски полихистор - писац, философ, политичар, реторичар и историчар. Рођен је 1017. или 1018. г. у Цариграду. Последњи извори о њему потичу из 1078. г., те се претпоставља  да је умро 1096. или 1097. године. Са своје философске ерудиције називан је „Конзулом философа“. Он је коментарисао и парафразирао Аристотелов Органон (De interpretationе) и оставио за собом многобројнe списе, кратке философске и граматичке трактате са педагошком сврхом - на пример, о разликовању хомонима од синонима или о супстанци као самоегзистенцији (avthuparktos) као платонистичком јединству душе и тела или о проблему зла, о сновима итд. Тако је настала нека врста енциклопедије насловљене De omnifaria doctrina. Он је био велики поштовалац Прокла кога је издизао изнад свих древних аутора.