Наука

Патријарх Иринеј: О делу Михаjла Пупина

Ове године обележавамо 160 година од рођења Михајла Пупина, научника који је одњихан у светосавском духу и захваљујући коме је кроз живот ходио ,,са два пара очију”, како га је, још у детињству, саветовала мајка му Олимпијада, за коју се слободно може рећи да је била друга Ана, односно Анастасија - мајка Светога Саве.

Захваљујући управо мајци и оцу му Константину Пупин је постао научник који је задужио не само наш род, већ цело човечанство. За све што је у науци открио, а открио је много, захвалан је био Богу, Светом Сави и својим родитељима, нарочито мајци за коју је говорио да је "била врло побожна жена" и да је, "као ретко ко, познавала и Стари и Нови завет", а нарочито ,,живот светих Отаца, посебно  Светога Саве". ,,Прво од ње", каже Пупин, ,,схватио сам живот овог чудесног Србина. По причи моје мајке, по начину на који ми је она то све испричала, моја прва јасна слика о Светоме Сави била је у овоме: то је био светац који је, поред осталог што је учинио за род српски, нарочито истицао вредност књиге и вештине писања. Тада сам тек разумео зашто је моја мајка толико полагала на моје читање и писање."

Докторирао протојереј-ставрофор Александар Средојевић

Дисертацију на тему „Патријарх српски Димитрије Павловић (1920-1930)“ протојереј-ставрофор Александар Средојевић успешно одбранио на Философском факултету у Београду 29. септембра 2014. године.

Четворочлану испитну комисију су сачињавали:  проф. др Љубодраг Димић, академик; проф. др Радош Љушић, председник Комисије; проф. др Мирјана Радојевић и др Радмила Радић.

Наг–Хамади: Гностичко предање

Habent sua fata libelli - Сто година до објављивања другог тома

Нека јуришања на врхове Алпа завршавају се под крошњом дрвета. Напрасно се навуку облаци и стане севати, грмети и громом ударати или се, пак, одвећ амбициозни планинар обмане у беспућу и кршу или снага изда, па се већ на првом застоју поколеба и одустане. Било како било, планинарење се мора прекинути. Тако стоји и са пројектима у области духовних наука. Дилтај је стигао да објави само први том „Шлајермахеровог живота“. Тако се и на други том Хајдегеровог „Бића и времена“ узалудно чекало или на продужетак Сатртровог "Critique de la raison dialectique". Слично стоји и са "Thesaurus linguae Latinae", најопсежнијим лексиконом латинске антике који је отпочео са излажењем 1894. г. и до данас се стигао до слова „П“.

Митрополија Црногорско-приморска у другој половини XIX и почетком ХХ века (1851-1920)

НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУТЕТА „СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ“ УНИВЕРЗИТЕТА У ИСТОЧНОИМ САРАЈЕВУ

РЕФЕРАТ О ЗАВРШЕНОЈ ДОКТОРСКОЈ ДИСЕРТАЦИЈИ СТРУЧНЕ КОМИСИЈЕ ЗА ПРЕГЛЕД И ОЦЕНУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКА У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА (1851-1920)

ДОКТОРАНДА МР ПАВЛА ДОБРОСАВА КОНДИЋА

На седници Наставно-научног већа Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ Универзитета у Источном Сарајеву, одржаној 22. октобра 2013. године, одлуком бр. 904/13, изабрани смо за чланове Стручне комисије за преглед и оцену докторске дисертације мр Павла Кондића, под насловом Митрополија Црногорско-приморска у другој половини XIX и почетком ХХ века (1851-1920). После пажљивог читања дисертације и међусобног консултовања, имамо част да Већу поднесемо следећи Реферат:

Нови доктор црквне историје

На Православном богословском  факултету Свети Василије Острошки Унинверзитета у Источном Сарајеву у понедељак, 22. септембра 2014. године, монах Павле Кондић је одбранио докторску дисертацију под насловом Митополија црногорско-приморска у другој половини XIX и почетком XX века (1851-1920).

Комисију за преглед, оцену и одбрану дисертације сачињавали су протојереј-ставрофор проф. др Предаг Пузовић у својству ментора, проф. др Мирко Саиловић и доц. др Далибор Петровић. Усмена одбрана докторске дисертације извршена је пред наведеном комисијом, којом је предсдавао проф. др Мирко Саиловић, у амфитеатру Богослвоског факултета пред бројном публиком која је, подстакнута садржајним и динамичним дијалогом чланова комисије и докторанта, поставила неколико питања.

Историја најстарије Библије на свету

Codex Sinaiticus (јеврејски: קודקס סינאיטיקוס‎, грчки: Σιναϊτικός Κώδικας), Кодекс Синаитикус, написан пре 1600 година, зацело је најстарији сачувани рукопис Библије. Ово је један од најзначајнијих књига у целокупној историји књига и један од изванредних споменика људске културе.

Codex Sinaiticus је једини рукопис који садржи целокупну Библију на грчком језику; настао је средином 4. века после Христа и садржи тачно 740 листова, дакле 1480 страница. Као најстарији преопис Старога Завета он је уникатан кодекс. Овај кодекс је међу хришћанским књигама он што је Аја Софија међу хришћанским црквама.