Наука

Богословски опус владике Игнатија (Мидића)

Књижевно вече: Богословски опус владике Игнатија (Мидића), Смедерево, 2014.

Црквена општина смедеревска и Народна библиотека у Смедереву у сарадњи са Одбором за просвету и културу Епархије браничевске, а поводом двадесетогодишњице архипастирског служења на трону Браничевске епархије, организовали су у четвртак, 3. јула 2014. године, у Концертној сали Центра за културу у Смедереву, књижевно вече и промоцију богословског опуса нашег владике Игнатија (Мидића).

Идеали и стварност

Историја Запада: Монументално дело немачког историчара Хајнриха Августа Винклера

Идеја је била фасцинирајућа и уједно вртоглава: писати историју Запада, односно неомеђене географске хемисфере - Европе, Северне и Јужне Америке, али и Аустралије и Новог Зеланда, једном речју, трансатлантску историју.Таквог херкуловског задатка подухватио се Хајнрих Август Винклер, професор емеритус историје новог века из Берлина, који је реноме стекао својом темељитом, двотомном студијом о немачкој историји 19. и 20. века, посвећеној „немачком питању“,  насловљеној „Дуги пут ка Западу“, која тематизује проблеме интегрисања немачке историје у политичку културу Запада. Након свршетка те студије, Винклер је своја истраживања наставио са циљем да одговори на генерално питање: на коме начелу почива јединство вишеструко распарчаног Запада? Шта је то Запад? Како је тај појам настао? Какви су његови корени?

Свети Владика Николај: Косово и Видовдан

Беседа одржана на 550. Видовдан у манaстиру Раваници, 1939.

Душа моја испуњена је великим узбуђењем на овоме месту и у овај дан када излазим пред вас да искажем оно што се речима исказати не може.

Кад ме је као дете водила моја мајка цркви, па кад би се с брда угледала црква, опомињала ме мајка да ћутим: „Пред светињом треба ћутати!“ А ова царска црква и овај велики дан тако су узвишене светиње пред лицем Бога и народа, да је заиста побожно ћутање већа утеха души од сваке речи. Но позват да говорим, и не смејући изневерити ваше очекивање, ја се молим Богу да мој говор буде колико толико на утеху и радост свима који ме слушате.

Баук религиозног аналфабетизма кружи Европом

Савремени дискурс о религији добија у ненаданом интензитету. И атеисти желе да буду „религиозни“. Угледни и утицајни хамбуршки недељник „Шпигел“ је свој број од 7. јуна 2014. посветио теми будућности религије, односно вери без Бога ("Die Zukunft der Religion: Glaube ohne Gott"), а други хамбуршки недељник, „Цајт“, насловио је свој број о празнику Свете Педесетнице „У потрази за благословом без Бога“. У фокусу овог чланка је било речи о ритуалним обичајима „изван Цркве“, у вези са рођењем, венчањем и смрћу.

Но не мора се све оно што се у Хамбургу сматра високом културом дебата видети и прогласити за дискурзивни Олимп. Ипак оба недељника симптоматично указују на све израженије тенденције у савременом друштву Запада, изложеном агресивној критици религије. Њен злогласни антагонист је на првом месту британски теоретичар еволуције Ричард Довкинс (Richard Dawkins: The God Delusion). Реч је о потрази за начинима егзистенције неверујућих унутар религиозних заједница и друштава.

Роналд Дворкин, „Религија без Бога”

Декларативни атеиста Алберт Ајнштајн је тврдио да права религиозност почива на „стрепњи од мистерија универзума“, чију „највишу мудрост и сјај лепоте ми нашим мутним моћима сазнања можемо само рудиментарно схватити“. У том смислу је, вели Ајнштајн, и он сам дубоко религиозна особа. Али шта је религиозно у таквом ставу у коме Бог очигледно не игра никакву улогу?

Тим питањем се бави Роналд Дворкин (1931-2013) у својим „Предавањима о Ајнштајну“ (Einstein Lectures), која је пред своју недавну смрт припремио за управо објављену књигу Ronald Dworkin, Religion without God (Harvard University Press 2013), односно у немачком преводу Ronald Dworkin, Religion ohne Gott  (Berlin 2014). Дворкин је био професор философије и права на New York University и University College у Лондону.

Архив СПЦ наставио делатност у Епархији звроничко-тузланској

Архив Српске Православне Цркве је, према благослову Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Хризостома, 17. јуна 2014. године наставио делатност помагања и стручног саветовања епархијског архивског центра и свих ангажованих у њему.

Архивисти из Београда Радован Пилиповић, директор Архива СПЦ и Јован Пејин, архивски саветниик, су у вишедневном боравку у Епархији зворничко-тузланској радили на идентификацији и теренској нотификацији архивских фондова и збирки, како у административном седишту Епархије у Бијељини, тако и на ширем простору њене јурисдикције.