Наука

Свети Василије Велики - Изненадна непогода

Корист од лекарских савета показује се после извршења истих. Исто бива и са духовним поукама. Мудрост и корист њихова за исправку живота и усавршавање верних слушалаца показује се после практичног извршења њихових.

Тако и ми, пошто смо чули осуђујући стих Прича Соломонових «Гњев погубљује и мудре» (Приче 15,1); пошто смо чули упозорење Апостола «Свака горчина и гњев и љутина и вика и хула са сваком злобом, нека су далеко од вас» (Еф. 4,31); пошто смо чули још и Господа да говори «Сваки који се гневи на брата низашто, крив је суду» (Мт. 5,22); и пошто смо искусили ову страст која не долази од наше воље, него као изненадна непогода која споља наваљује, можемо боље да разумемо величину божанских заповести.

Свети Јован Златоуст - Беседа по рукоположењу за презвитера

Свети Јован је ову беседу изговорио у Антиохији по рукоположењу у чин презвитера. Рукоположио га је епископ антиохијски Флавијан почетком 386. године по Рождеству Христовом. Насловљсна је као прва, тј. прва у низу свих беседа изговорених са црквене катедре. То је беседа „о себи, и о епископу, и о мноштву народа".

Ми смо једно у Бога, и ништа нема у нама противречно, нити има међу нама првог ни другог

- Свети Григорије Богослов - Химна Богу

- Свети Василије Велики - Изненадна непогода

- Свети Јован Златоуст - Беседа по рукоположењу за презвитера

Еутаназија - право на смрт?

У многим деловима света, смрт је један од највећих табуа - људи не воле ни да мисле о њој, а камоли да је гледају.

Ипак, на британској телевизији је ове недеље емитован документарац са снимком 59-годишњег човека који је одлучио да сам себи одузме живот, и то уз помоћ лекара. Боловао је од тешке болести, и уз подршку породице, отпутовао из Велике Британије, где еутаназија није легална, на швајцарску клинику где су му тамошњи доктори помогли да се убије.

Тварно и нетврано, рођено и нерођено у богословљу Светог Атанасија Александријског - П. Христу

Сасвим је уобичајена заблуда да је целокупна супротстављеност између Православља и Аријанства у IV веку, као и богословља, које је резултирало из ње, "окреће" око термина ομοιούσιος, ομοούσιος, όμοιος и ανόμοιος. Да чињенице не подржавају овај утисак, може се показати како [општим] недостатком доследности у употреби ових термина, као и чињеницом да Св. Атанасије Велики осцилира између прва два од њих. Уствари, да не би провоцирао опозицију, он је, уместо термина ομοούσιος (за који се чинило да раздељује хришћане) испрва преферирао термин ομοιούσιος, и тек када је схватио да се смисао који су полуаријанци давали том изразу разликује [од онога који му је он давао][1], он је изабрао термин ομοούσιος, са циљем да после изјави како су оба термина прихватљива.

Ово значи да ови термини нису имали ону важност коју им ми придајемо данас. Они су просто биле лозинке у бици која је, ипак, сигурно изражавала одређене теолошке идеје, јер су оне [речи] заузимале [важно] место у исповедањима вере, даваним на саборима које срећемо у том периоду.

"Канон Милутина Миланковића” у САНУ

Изложба под називом "Канон Милутина Миланковића", у част нашег чувеног научника, отворена је у здању Српске академије наука и уметности.

Председник Српске академија наука и уметности, Никола Хајдин је, у присуству министра културе Небојше Брадића и угледних гостију из иностранства, отворио изложбу "Канон Милутина Миланковића". Ово је изложба о једном од највећих српских научника, чије име се све чешће помиње у научним расправама широм света. "Ове године се навршава 130. година од рођења Миланковића и ова изложба је посвећена човеку који је напустио каријеру успешног инжењера у Бечу да би се у Београду посветио небеској механици и открио тајну ледених доба", кога НАСА убраја у десетак дивова науке о Земљи", рекао је Хајдин.