Наука

Савиндан на Богословском факултету у Београду

Распоредбогослужења у капели Светог Јована Богослова на Православном богословскомфакултету Универзитета у Београду

САВИНДАН 2009.

• 26. јануар 2009. године, 19 часова - празнично бденије

• 27. јануар 2009. године, 8,30 часова - Света Архијерејска Литургија

Извор: Православни богословски факултет Универзитета у Београду

Срчани удар снимљен "изнутра"

Британски лекари први пут у свету успели су да сниме срчани удар унутар људског срца, што ће знатно побољшати лечење таквих пацијената.

Тим лекара у Великој Британији први пут је снимио срчани удар у унутрашњости самог мишића. Снимци пресудног тренутка омогућавају посматрање реакција срца на напад и чине потпуно нову "база података" која ће пружити могућност да се лечење пацијената умногоме побољша, тврде стручњаци. Захваљујући снимцима срчаног удара, лекари могу да сагледају размере унутрашњег крварења који је удар изазвао код пацијента.

Стогодишњица Анексије Босне и Херцеговине

Поводом обележавања стогодишњице Анексије Босне и Херцеговине, КУД ''Жарко Зрењанин'' и Огранак Вукове задужбине организовали су у недељу, 28.12.2008. године у Баваништу округли сто на тему ''Анексија?''

Публика из Београда, Земуна, Ковина, Панчева и Баваништа, с пажњом је пратила излагања проф. др Ненада Љубинковића, проф. др Мирјане Дрндарски, проф. др Милоја Пршића, проф. др Милорада П. Радусиновића и академика, пук. Радета Рајића. Анексиона криза осветљена је из историјског, етнолошког, етичког и војно - стратешког угла, а већина учесника указала је на паралелу са данашњим тренутком. Зборник радова биће објављен до краја јануара 2009 године.

Вера Секулић

Италијанска влада забранила еутаназију

Влада Италије забранила је једној болници да искључи апарат за одржавање живота пацијенткињи која је у коми од 1992. године, иако је Касациони суд одобрио ту процедуру.

"Мој је задатак да упутим такву директиву како би све здравствене установе поштовале обавезу да се свакоме гарантује право на храну и хидратацију у коми", рекао је министар здравства Маурицио Сачони. Према његовим речима, против закона би било искључити апарате пацијенткињи Елуани Енгларо (37), која је у коми од 1992. године. Касациони суд је 13. новембра одобрио еутаназију, али је ту одлуку жестоко критиковао Ватикан, оценивши да је "пацијенткиња шаље у смрт".

Пола века од смрти великана науке Милутина Миланковића

Пола века од смрти нашег научника светског гласа, академика Милутина Миланковића, биће обележено сутра, 12. децембра, пригодним скупом на Грађевинском факултету у Београду, најавило је Удружење грађана које носи његово имe.

О лику и делу великана науке 20. века, грађевинског инжењера, доктора техничких наука, академика, професора Београдског универзитета, потпредседник Српске академије наука и уметности, научника који је математички објаснио настанак ледених доба, творца нове методологије у климатологији, аутор најпрецизнијег астрономског календара и неимара многих значајних грађевинских објеката у свету и Србији, говориће академик Милева Првановић, проф. др Драгослав Шумарац, проф. др Зоран Стевановић, др Александар Трифони и др Велибор Шотра.

Необјављена беседа Светог Владике Николаја

Браћо, уздајте се у Бога

Ар­хи­ман­дрит сту­де­нич­ки Ти­хон пи­ше: „Пре не­ко­ли­ко да­на смо про­на­шли је­дан ва­жан до­ку­мент: Бе­се­ду Св. Вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја из 1938. го­ди­не. Бе­се­да је би­ла ме­ђу па­пи­ри­ма и фо­то­гра­фи­ја­ма ко­је су би­ле у ак­тен-та­шни по­кој­ног оца Ју­ли­ја­на. Ја сам те па­пи­ре ви­ше пу­та ли­стао, али ни­сам обра­ћао па­жњу. О. Јо­во Ра­до­са­вље­вић, ко­ји је ових да­на био код нас и све па­пи­ре пре­гле­дао, од­мах ју је за­па­зио.

Бе­се­да је ку­ца­на на ма­ши­ни, а не­ке ре­чи су упи­са­не и до­пи­са­не ру­ком. По све­му су­де­ћи, Вла­ди­ка је бе­се­ду от­ку­цао ка­да је имао ин­спи­ра­ци­ју, а оста­вио је пра­зна ме­ста да се упи­ше: храм или ма­на­стир (где ће бе­се­да би­ти чи­та­на), све­ти ко­ји се сла­ви то­га да­на (про­стор за све­тог је оста­вљен на два ме­ста), и го­ди­на. Св. Вла­ди­ка је до­пи­сао по­треб­но, пот­пи­сао, уда­рио пе­чат, и опет до­пи­сао: „По про­чи­та­њу оста­ви­ти у ар­хи­ву ма­на­сти­ра". Су­де­ћи по овом нат­пи­су, пе­ча­ту и пот­пи­су, ре­кло би се да не­ма ду­пли­ка­та ку­ца­ног тек­ста. Не зна­мо да ли је ова бе­се­да пре­пи­си­ва­на и да ли је има у са­бра­ним де­ли­ма."