Богословље

Задушнице – молитвено сећање на покојне сроднике

Задушнице су дан посвећен молитвама за покој душа наших преминулих сродника. У Цркви се увијек молимо како за живе тако и за оне који су се упокојили, који су у Богу живи, јер Господ Исус Христос је Бог живих, сви су у Њему живи и они који су у овом свијету и они који су већ у наручју Божијем.

У току године више пута свенародно обављамо задушнице, а сваке суботе, поред осталих служби, служи се и служба за упокојене. Али није само субота дан посвећен молитвама за покојне, јер се у Цркви увијек молимо како за живе, тако и за упокојене. То је потпуно у сагласности са нашом вјером и са Јеванђељем, јер Господ наш Исус Христос је разапет на Велики петак, а на Велику суботу је почивао у гробу, и та субота је основа сваке суботе. У дан недјељни Господ је васкрсао и однио побједу над смрћу, даровавши свима нама нови живот, нову заједницу, ново заједништво са Богом и једних са другима. Православни хришћани, ако су у прилици, сваке суботе треба да дођу у цркву, запале свијећу и у молитвама се сјете својих покојних сродника.

Протојереј-ставрофор др Милош Весин у Нишу

Протојереј ставрофор др Милош Весин, професор Православног богословског факултета у Либертивилу, САД, одржаће у Нишу наредних дана два предавања.

- Хармонично садејство православне духовности и примењене медицине - Свечани амфитеатар Медицинског факултета у Нишу, понедељак 5. новембар у 15 часова.

- Зашто је мој ближњи све даље од мене - Сала светосавског дома у Нишу, понедељак 5. новембар у 19 часова. 

Владика Максим: Смрт, Васкрсење и Црква у мисли светог Максима

Излагање Преосвећеног Епископа западноамеричког г. Максима на тему Смрт, Васкрсење и Црква у мисли светог Максима изазвало је позитивне критике и плодотворну дискусију учесника Међународног симпосиона одржаног у част светог Максима Исповедника на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.

Извор: Радио Слово љубве

Владика Игнатије о коренима Цркве по светом Максиму Исповеднику

Трећег дана Међународног симпосиона у част светог Максима Исповедника, одржаног на Православном богословском факултету, Преосвећени Епископ браничевски г. Игнатије је говорио о коренима Цркве по светом Максиму Исповеднику.

Извор: Радио Слово љубве

Уски и широки пут савременог монаштва


- Старче, шта значи „имати право“ на нешто?
- „Имати право“ - то је светска логика. Што је у човеку више оног светског, то он има и више права. Што је у њему више оног духовног, то он мање права има. Нарочито монах има само једну обавезу - да ни на шта нема права. Хоћу да кажем да он не би требало ништа и ни од кога да тражи. Монах се одрекао свега љубави Христове ради, и зато је потпуно погрешно када он тражи нека своја права у овом животу. Тиме он вређа Христа, монаштво. Људи овога света имају права на много тога; зато и јесу «светски». Сва права монаха, као и права људи који се труде да живе духовним животом, чува Христос за други живот. Тражење неких «својих права» присутно је данас не само код (савремене) омладине, него и код младих монаха. Неки од њих уопште не знају ни зашто су постали монаси, ни шта је то уопште монаштво. Зато и траже «своја права», зато су и обузети светским духом, чудном логиком, људским виђењем правде - у сваком погледу. Ова људска правда, покренута европским духом, продрла је и у монаштво.