Богословље
Филиокве–контроверза: препрека јединству хришћана
3. Јануар 2013 - 12:12Böhnke, Michael / Kattan, Assaad Elias / Oberdorfer, Bernd (Hrsg.): “Die Filioque-Kontroverse. Historische, ökumenische und dogmatische Perspektiven 1200 Jahre nach der Aachener Synode“, Herder Verlag, Freiburg 2011. [Reihe: Questiones Disputatae, Nr. 245].
Године 2009. обележенa је 1200-годишњица Аахенског Сабора (809). На том Сабору прокламовани Decretum Aquisgranense садражао је Filioque, допуну Символу вере из 381. г. Тим јубиларним поводом је од 23. до 26. септембра 2009. одржан у Ахену интернационални симпосион теолога, са фокусом на питању настанка филиокве-контроверзе. Укупно 36 теолога различитих вероисповести из Белгије, Немачке, Француске, Грчке, Велике Британије, Канаде, Аустрије, Румуније, Русије и Шведске узело је у својству референата учешће у раду овог симпосиона.
Пред нама је зборник радова прочитаних и дискутованих на њему -- Böhnke, Michael / Kattan, Assaad Elias / Oberdorfer, Bernd (Hrsg.): “Die Filioque-Kontroverse. Historische, ökumenische und dogmatische Perspektiven 1200 Jahre nach der Aachener Synode“, Herder Verlag, Freiburg 2011. објављених у угледној серији Questiones Disputatae, Nr. 245 овог издавача.
Проф. др Ксенија Кончаревић: Путевима словенске духовности
27. Децембар 2012 - 10:51У сусрет јубилеју мисије светих Кирила и Методија међу Словенима
У историји културе и духовности Словена имена Светих Равноапостолних Кирила и Методија, просветитеља словенских, заузимају почасно место. Проучаваоци њиховог наслеђа наглашавају значај њиховог просветитељског рада за укључивање словенског живља у актуелни културни контекст Византије и Европе у целини, вредност увођења у богослужење Цркве матерњег језика пастве, величину подухвата превођења Библије на старословенски језик, смелост у утемељавању словенске Цркве, ширину обухвата њихове мисије и њене грандиозне резултате. Црква Христова велича их и слави као „громогласне трубе благовествовања Јеванђеља и слаткозвучну цитру проповеди спасења“ (Акатист Св. Равноапостолним Методију и Кирилу, икос 11), „делатнике у винограду Христовом, пастире добре стада Исусова и верне тумаче речи Божије“ (Акатист, икос 5), молећи им се за јединство духа и љубави словенских народа у једној, светој, саборној и апостолској Цркви.
Свети Стефан Дечански – борац против јереси
24. Новембар 2012 - 11:56
Ако је икад седео на престолу земаљскога царства цар светитељ, то је био свети краљ Стефан Дечански. Грци, који су Словене иначе сматрали варварима, дивили су се красоти душе св. Стефана као једном најређем чуду тога времена. Када цар Кантакузен посла к Милутину неким државним послом игумана манастира Пантократорова, између осталога упита краљ Милутин и о своме сину Стефану. „Питаш ме, краљу, о другом Јову? рече му игуман, буди уверен, да његова убогост стоји више твоје краљевске величине”. Цар грчки најпре је поступао са слепим Стефаном врло сурово: прво га затвори у једно оделење дворца, и забранио свакоме приступ к њему; а по том га предао у манастир Пантократор с тим, да би тамо под тешким подвигом монашким ослабио и пропао.
